Đorđo Sladoje urednik Letopisa Matice srpske

Za glavnog i odgovornog urednika izabran je pesnik Đorđo Sladoje, a članovi će biti Selimir Radulović, Zoran Đerić, Nenad Šaponja i Jelena Marićević Balać. Iako je pretežno književnog karaktera, Letopis se bavi i drugim umetničkim, naučnim i društvenim temama.

Istoriju Letopisa, od njegovih osnivača do naših savremenika, činilo je niz znamenitih ličnosti naše književnosti i kulture. Pokrenuo ga je profesor novosadske gimnazije Georgije Magarašević krajem 1824. koji se opredelio da predmet časopisa bude “sve što se god Slovenskog naroda od Adrijatskog do Ledenog i od Baltiskog do Crnog mora, a osobito što se naš Serbalja tiče i to u književnom prizreniju”, a pod geslom “Nikoga ne uvrediti, no svima što više polze prineti”. Ali kada je zapretila opasnost da se ugasi, Matica srpska, osnovana u Pešti 1826. preuzela je na sebe izdavanje Letopisa.

Za sve vreme svog trajanja Letopis je bio i ostao centralni srpski časopis koji ponešto konzervativan, nastoji da okupi proverene vrednosti srpske književnosti, nauke i kulture. Svoju misiju Letopis je ostvarivao sa promenljivim, ali nesumnjivim uspehom, navode u Matici srpskoj.

Septembarski broj Letopisa, koji je priredilo dosadašnje uredništvo na čelu sa Đorđem Despićem, a u kome su i Slobodan Vladušić, Tamara Krstić i Predrag Petrović, i pred njima su još tri broja, prve stranice posvećeuje novim poetskim i proznim zapisima. Poeziju u ovom broju objavljuju Enes Halilović, Blagoje Savić, Željko Vukobratović, Vesna Cvjetićanin i Ana Miloš, a prozu Milan Micić i Jovica Aćin. Pripovedač, romansijer, pesnik i dramski pisac Enes Halilović (Nov i Pazar, 1977) pored poezije predstavljen je i kroz razgovor koji je sa njim vodio Nikola Živanović o njegovoj novoj zbirci pesama “Bangladeš: manifest kvantumizma” (Građanski forum, Novi Pazar) o kojoj u rubrici Kritika piše Dragana Bošković. U razgovoru Halilović kaže da je pesnik uzimao reči govora i reči napisane,obe vrste reči odzvanjaju u pesniku koji je naravno, nešto i čitao i gledao i sve to skupa živi u pesniku. Po njegovim rečima, podstiču ga ritomovi rečenica, jer pesnik je korito kojim teče jezik, teče i žubori. Mnogo pesnika pluta u rukavcima “Bangladeša” jer ta knjiga je analiza i sinteza celokupnog svetskog pesništva.

Ovaj broj Letopisa donosi odlomak iz novog rukopisa Mira Vuksanovića “Razgovor s Nemanjom”, dok u rubrici Eseji objavljuje tekst nedavno preminulog književnog istoričara Miodraga Matickog u kome autor osvetljava odnos Vaska Pope prema stihu, sa posebnim osvrtom na sedmerac. Jovan Delić u svom radu piše o pesmi “Plava grobnica- Vido” Milosava Tešića i upoređuje je sa pesmama istog naslova Milutina Bojića i Ivana V. Lalića. Dragana Vujaković Dragaljević bavila se postupcima destrukcije i depoetizacije nacionalnih, ideoloških i etičkih mitova u poeziji Ljubomira Simovića, a Žarko Milenković slikama nacionalnog stradanja na primerima pesničkog dela dvojice srpskih pesnika sa Kosova i Metohije Dragomira Kostića i Živojina Rakočevića. Poslednje stranice Letopisa posvećene su prikazima novih knjiga.

Na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora Matice srpske izabrani su, pored novog Uredništva Letopisa, i novi sekretari pojedinih odeljenja. Sekretar odeljenja za društvene nauke biće dr Milovan Mitrović, za književnost i jezik dr Isidora Bjelaković, a za scenske umetnosti i muziku dr Zoran Maksimović. Sekretar Odeljenja za likovne umetnosti i dalje će biti dr Vladimir Simić, a za prirodne nauke akademik Rudolf Kastori. Na čelu Leksikografskog odeljenja je dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, a nova upravnica Rukopisnog odeljenja je dr Zorica Hadžić.

        N. Popov