Broz molio Staljina da ostane u Kominterni
BEOGRAD: Posle nekoliko veoma vrednih istoriografskih i publicističkih knjiga o Josipu Brozu Titu danas je u knjižari - galeriji Službenog glasnika predstavljena knjiga "Titov tajni imperij" Denisa Kuljiša i Vilijama Klingera.
Knjigu dvojice hrvatskih autora publiciste Kuljiša i i istoričara Klingera predstavili su Petar V. Arbutina, izvršni direktor u Glasniku i Kuljiš, koji je Klingeru, koji je, na žalost, u međuvremenu, preminuo, posvetio knjigu i naveo ga kao koautora.
Ovo je, naime, bila druga knjiga o Titu koju je Klinger pisao u tandemu sa Kuljišom, a prethodna je izašla pod nazivom "Tito: neispricane priče".
Kuljiš je kazao da su imali sreću da se domognu stenograma i Titovih nelektorisanih pisama koja je pisao rukom, jer se tu, kako je rekao, vidi "koliko je bio malo obrazovan, skoro nepismen, jer su mu tekstovi puni jezičkih grešaka".
Kao posebno dragocen pomenuo je neredigovani stenogram o razgovoru Tita i Hrušcova kao i građu koja je bila pripremljena za dokumentarni film koji bi bio sačinjen od Titovih prisećanja, nešto popet snimljenih memoara.
Koristili su dokumente koji govore o međunarodnim odnosima jugoslovenske komunističke partije kao i Arhiv Jugoslavije, jedino nisu dosli do vojne arhive, ali Kuljiš smatra da ta građa nije toliko bitna.
Naveo je i da je Tito započeo decentralizaciju SFRJ još 1963. a ne tek 1974 . kako se do sada verovalo, kao jedan od novojih podataka pomenuo je da je Tito ušao u rusku Patriju boljševika još dok je trajala Oktobarske revolucija, a ne kasnije, kako se do sada mislilo.
Od 1928. pripadnici sovjetske obaveštajne službe su poceli da dolaze u Jugoslaviju i tu su ostajali, neki do kraja života, naveo je Kuljiš, uz opasku da je Tito održavao sa nekima stalne veze, a njegov osnovni princip vladavine bio je da se oslobodi konkurenicje čim se ona pojavi.
"Tito je bio poliitički genije", ocenio je Kuljiš i dodao da u knjizi ima dosta podataka koji su do sada bili nedostupni.
U pogovoru knjige Radivoj Cvetičanin je zabeležio da svako od čitalaca verovatno već ima svoj zaključak, a da je njegov: "Titov lik kakvim ga je Kuljiš napravio ima istorijske gabarite spolja i sve crte jednog ingenioznog mračnog vladara iznutra. Dve trećina knjige potrošena je da se napravi osnova s koje je onda osvetljen jedan megalomanski, imperijalni naum što će završiti u bizarnom glamuru Trećeg sveta".
Arbutina je Tita nazvao "najtotalitarijnijim vladarom u novijoj istoriji Balkana", a Kuljišovu knjigu dragocenom, jer ne oslikava samo njegov uspon već dubinski osvetljava metod njegove vlasti i kako se uklopio u matricu koju je izgradio.
Među zanimljivim novim podacima Arbutina je izdvojio da "nije tačno podatak da je Tito kazao NE Staljinu, već da je bilo bilo obrnuto, da ga je čak molio ga ne isključi iz Kominterne", te da se Tito apsolutno nikome nije poverevao.
