INTERVJU Branka Parlić: London za pamćenje u dane pred pandemiju

Preko pet miliona pregleda na Jutjubu njenih izvođenja kompozicija Erika Satija, Filipa Glasa, Majkla Najmana, Vima Mertensa i drugih, doprineli su tome da Branka Parlić bude svuda prepoznata kao izvođač posebno posvećen ovim autorima, ali i više nego pouzdan tumač ove muzike, koju nastoji da približi i preporuči što širem krugu slušalaca. Tako je i na koncertu, pod nazivom „Kvajet mjuzik“, Branka Parlić u Londonu izvela dela Erika Satija, Filipa Glasa, kao i Gevina Brajarsa. Imala je ovog puta i priliku da o svemu tome govori širokom auditorijumu, gostujući uživo na uglednom Trećem programu Radija BBC.

Ovo nije bio prvi put da nastupate u Londonu i čini se da će to postati tradicija. Šta je sve ovog puta podrazumevalo gostovanje?

– Da, do sada sam imala tri koncerta u Londonu i to u St Pol crkvi na Kovent Gardenu, u Rojal festival holu, potom novembra meseca prošle godine u crkvi St Martin in de Filds na Trafalgar skveru, i sada ovaj poslednji koncert u St Yons Smit Skver crkvi u centralnom Londonu. Nisam sigurna da će moji nastupi u Londonu postati tradicija, mada moram priznati da, ako se tako nešto i ostvari, bila bih veoma zadovoljna. Ovog puta, pored koncerta, stigao je poziv od Radija BBC3 za gostovanje u emisiji “In tjun”. Ova emisija se emituje uživo i posvećena je najavama predstojećih koncerata u Londonu, pa tako izabrani izvođači dobiju priliku da budu gosti te emisije.

Kakva je uopšte bila atmosfera na BBC radiju? Visok profesionalizam i muzičke kompetencije ne manjkaju njihovim voditeljima. Šta ih je zanimalo?

– Bilo mi je veoma prijatno, iako sam osećala malu dozu odgovornosti, budući da je emisija išla uživo. Moje gostovanje je trajalo 30 minuta i u tom vremenu sam svirala tri numere sa programa koncerta i razgovarala sa voditeljem Šonom Rafertijem o interesovanju za Novu muziku i posebno o posvećenosti kompozitoru Eriku Satiju. Svi iz ekipe, od producentkinje do snimatelja, bili su veoma srdačni i predusretljivi. Kako sam taj isti dan doputovala u London samo nekoliko sati pre mog termina i kako je postojala mogućnost da ne stignem na vreme, producentkinja BBC3 Radija je poslala auto po mene, tako da sam imala vremena da se tokom jednosatne vožnje do studija malo opustim i koncentrišem na ono što me je čekalo. Nakon završetka emisije, idući ka metrou, čitala sam poruke podrške koje su mi poslali moji prijatelji iz Ansambla za drugu novu muziku. Svi oni su bili uz radio i pratili celu emisiju. Hrabrili su me pred početak prenosa (to sam, naravno, naknadno pročitala) i čestitali nakon završetka emisije. Ceo ovaj događaj, zajedno sa porukama podrške, bio je vrlo uzbudljiv za mene i sigurna sam da će mi dugo ostati u sećanju.

Bogat muzički život tamo stvara prostor za negovanje i razvoj raznih pravaca, pa tako i minimalistička muzika verovatno ima svoje poklonike. Da li je i vaš utisak takav? Koliko ima prostora za nju, gde se može čuti?

– Svi muzički pravci imaju svoj prostor u gradu kakav je London, u kome postoji veliki broj sala sa izvanrednom akustikom, odličnim klavirima i svom ostalom neophodnom opremom. Mada, moram priznati da je moj utisak, ali i utisak svih muzičara sa kojima sam imala prilike da razgovaram, da Nova muzika ipak nije dovoljno zastupljena i da je svaki koncert, koji na svom programu ima muziku minimalizma i post minimalizma, praznik za sve poklonike ovih pravaca. Imala sam sreću da je jedan od takvih koncerata bio u vreme mog boravka u Londonu. U Kvin Elizabet holu bio je održan zajednički koncert BBC orkestra i članova “Beng on e Ken” ansamba iz Njujorka. Pored poznatih  dela američkih kompozitora Yona Adamsa i Filipa Glasa, i jedne kompozicije fantastičnog britanskog kompozitora Stiva Martlanda, bila je upriličena britanska premijera kompozicije “Flauer pauer“ Yulije Volf, američke kompozitorke, suosnivačice “Beng on e Ken” kolektiva.

Da li ste tamo nosili i vašu analogno snimljenu duplu longplej ploču “Inities 2017” sa Satijevim kompozicijama, čija je promocija bila jesenas kod nas, možda kao raritetni poklon nekome?

– Da, poklonila sam ploču „Inities 2017” Šonu Rafertiju, izuzetno cenjenom voditelju emisije “In tjun”, koji se na toj poziciji nalazi već 23 godine.Veliki je poznavalac muzike svih epoha, veoma je srdačan i opušten i bilo mi je zadovoljstvo da razgovaram sa njim. Treći program Radija BBC je posvećen isključivo umetničkoj, novoj i yez muzici. Vrlo malo ima govornih emisija. U istoj zgradi se nalazi sedište i sale za probe čuvenog BBC orkestra na čijem sam koncertu u “Kvin Elizabet holu” bila tri dana kasnije.

Hoće li ovaj boravak u Londonu imati pozitivnog i posrednog efekta na serijal koncerata „Nove uši za Novu muziku”, koji organizujete kod nas, možda dovesti neke umetnike, promovisati neka nova dela?

– Imala sam neverovatnu priliku i neopisivo zadovoljstvo da upoznam značajnog britanskog kompozitora Gevina Brajersa čije sam delo svirala na koncertu. Moja koleginica Nataša Penezić i ja već dve godine planiramo koncert posvećen delima ovog kompozitora. On zna za tu našu ideju i drago mu je da u Srbiji postoji interesovanje za njegovu muziku. Nažalost, za sada nema nikoga na vidiku ko bi nam finansijski pomogao realizaciju ovog koncerta. Razgovarala sam i sa drugim kompozitorima i pijanistima, pravili smo planove za susrete, koncerte, donela sam dosta nove literature britanskih kompozitora, no ova situacija sa pandemijom je za sada sve planove stopirala. Moj koncertni serijal “Nove uši za Novu muziku” uspavan je već neko vreme, iako smo tokom 10 godina aktivnosti uspeli da formiramo publiku koja je na svim koncertima u Novom Sadu i Beogradu punila salu. Svih proteklih godina bilo je planova, dogovora, ideja, ali ne i neophodne podrške.

Bili ste u Londonu krajem februara, kada se pandemiji verovatno ni tamo nije pridavao veliki značaj. Kako sada gledate na sve to?

– Tada nisam razmišljala mnogo o pandemiji, jer je izgledalo da je daleko od nas. U Londonu se sve odvijalo uobičajeno. Ulice, koncerti, galerije, muzeji bili su puni ljudi. Ja sam svirala u koncertnom prostoru u centralnom Londonu u crkvi St Yon Smit Skver, pred punom salom. Bila sam u “Kvin Elizabet holu” na zajedničkom koncertu BBC orkestra i “Beng on e Ken ol stars ansambla” iz Njujorka. Išla sam na izložbu Portreta Dejvida Hoknija, održanoj u Nacionalnoj galeriji portreta, potom na izložbu radova umetnice nadrealizma Dore Maar u Tejt modern galeriji i još puno toga, bez da sam videla bilo kakve znake opreza ili nekakve zaštite. Samo je na aerodromu, prilikom prolaska kroz pasošku kontrolu, bila ponuđena upotreba gela za ruke. Nekoliko dana po povratku iz Londona kod nas su zabeleženi prvi slučajevi zaraze.

Kao i mnogi, i vi u ovom trenutku držite onlajn časove.

– Ovo baš nije najbolji način za rad na predmetu Uporedni klavir, jer je zvuk preko Skajpa ili Vajbera prilično loš, a povremeno i deformisan. Tako da se različite boje zvuka ne razaznaju, a to je važan deo rada na intepretaciji. Radeći na ovaj način, više se fokusiram na problematiku vezanu za tehniku, i radu na pravilnom prstoredu i pokretu. Od određenog pokreta i kontakta sa dirkama zavisi i reagovanje mehanizma dirki, čekića i žica, a samim tim i boja tona. Divno je što studenti “dolaze” mnogo spremniji na čas, nego što je to bio slučaj ranije (višak vremena, šta li ???), tako da časovi prolaze u jednoj finoj konstruktivnoj i kreativnoj atmosferi.      

N. Pejčić