POSLE 13 GODINA PONOVO IH GLEDAMO ZAJEDNO! Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić za „Dnevnik” otkrivaju tajnu njihove hemije: „Energetski smo se poklopili”
Glumci Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić nakon 13 godina ponovo su zajedno pred kamerama i igraju ljubavni par i to u novom filmu Siniše Cvetića „Jorgovani”, ali, za razliku od prethodnih, sad već kultnih televizijskih ostvarenja „Ranjeni orao” i „Nepobedivo srce”, našli su se u jednoj ne tako romansiranoj priči.
Ova priča fokusirana je, sasvim zanimljivo, na glumce - Katarinu i Igora, koji su zajedno i pred kamerama i van njih i vode gledaoce iza kulisa pozorišne zavese, ali i crvenog tepiha i prikazuju lice i naličje filmske i televizijske industrije u Srbiji. Oslepeli od bliceva i ogluveli od aplauza, ova dva glavna junaka se, iako nerazdvojni, dugo nisu ni čuli ni videli, sve do dodele nagrada za najbolju seriju godine, gde će se okupiti sa kolegama, što stvara određenu vrstu tenzije koja dovodi do prave erupcije emocija. Te emocije eksplodiraju u pravcu katarze i to kroz svojevrsni „okršaj” prikazan kroz scenu u kojoj Sloboda i Ivan pevaju čuveni hit „Kad zamirišu jorgovani”.
Glumica Sloboda Mićalović rekla nam je da joj je drago što su se ona i Ivan ponovo zajedno našli pred kamerama, jer se dobro poznaju budući da su, osim na hit-serijama, dosta radili i u pozorištu.
– Doduše, mi smo snimali samo dve serije, ali te dve serije su bile veoma gledane, a i dan-danas je tako, ali to ne znači da smo non-stop radili zajedno. Da, mnogo vremena smo proveli i u pozorištu, igrali smo zajedno u predstavama „Čikago”, „Don Krsto” i „Miris kiše na Balkanu”, a pritom smo i privatno porodični prijatelji – priča nam Sloboda i dodaje da, ipak, to da li će dva glumca pred kamerom „kliknuti” nema veze sa tim koliko se dobro poznaju ili druže. – To reditelji dobro znaju kada spajaju glumačke parove. Nekada se desi da oni vizuelno odgovaraju jedno drugom, ali da se energetski nikako ne poklapaju. Čini mi se da smo Ivan i ja po tom pitanju dobri, ne znam to da objasnim, iza toga vidim samo debeli rad, jer smo oboje štreberi. Imamo dogovor i isti cilj ka tome gde treba da idemo, šta treba da uradimo i imamo sumanuto poverenje jedno u drugo. Verovatno to kamera čita kao neku „vau” energiju ili hemiju (smeh).
Bosiljčić je dodao da je bilo vrlo uzbudljivo vratiti se na film pogotovo zajedno sa Slobodom Mićalović, sa kojom je snimio nešto što će ostati kao zalog budućim generacijama.
– Mi smo kolege koje imaju istu meru posvećenosti. Za 20 godina profesionalnog rada to se nije uopšte promenilo. Ovaj film jasno razbija to idolopokloničko u našoj publici, a mi smo svi skloni da smatramo da su javne ličnosti neki polubogovi, da se kao narod osetimo inferiorno u odnosu na njih. Ovo ostvarenje pokazuje drugu stranu te medalje. Svi stajemo na istu crtu u životu i svi imamo iste probleme kada se ugase kamere i spuste zavese. Ima glamura, ima crvenog tepiha, ima nagrada, ali, verujte, u svojim domovima mi smo svi isti, mi smo ljudi. Drago mi je što sam ovo odigrao baš sa Slobodom, jer smo i ona i ja u isto vreme doživeli epicentar te pažnje javnosti – kazao nam je Bosiljčić. – Mi otvoreno možemo da pričamo o tome ko je kako podneo tu pažnju, a Sloboda je ostala zdrava u tome i prava je za ovu ulogu koju igra jer je iz jedne dobre i zdrave perspektive mogla da se našali na tu temu. Sa njom se osećam kao neki trkač. Potpuno smo ravnopravni i u isto vreme prolećemo kroz cilj. A ostali se malo štrecnu kad Boba i ja uđemo u kadar. To je naša specifičnost, mi se ludo zababljamo u pozorištu i na filmu, ali kad se uključi kamera tu smo kao neki specijalci.
Ivan Bosiljčić je istakao da je imao bojazan od toga kako će javnost tumačiti film „Jorgovani” i kakvu će vrstu šoka da izazove imajući u vidu da demistifukuje sve ono što su njih dvoje uradili kroz serije snimljene po romanima Mirjam. Međutim, kako je rekao, svima je jako zabavno u kakve su se ljude i glumce pretvorili.
– Film „Jorgovani” je neuhvatljiv, neverovatno zabavan i zahteva da promislite šta ste videli. Jasno je da je ovo autorski i već voljen film, namenjen publici što je za mene idealna formula za uspeh. Ovo je, iako je bliže nama i našim životima, bilo daleko delikatnije za ispričati jer i dalje nije sve što je tema ovog filma za priču, iako se dosta toga razotkriva. Publici je najzanimljivije kada glumci pričaju anegdote sa snimanja. Znajte da kada god sa osmehom pričamo o anegdotama tu uvek postoji doza gorčine, neke naše težine. Ovaj film je jako zabavan, ali ima i gorku pilulu koju malo kasnije svarite – naglasio je glumac i dodao da je specifično kod ovog filma i to što on neće biti pretvoren u seriju, što je danas sveopšti trend u našoj kinematografiji.
Zrelost ne bih menjala za mladost
Lik Slobode Mićalović u filmu suočava se sa prolaznošću, pa glumica koju tumači, počinje da uviđa da više nije mlada za određene uloge što počinje da joj smeta. Kako Sloboda objašnjava, činjenica je da nam se danas plasira to da je najpoželjnije biti mlad.
– Samim tim što pričamo o tome dajemo prostora nečemu što nikako nije dobro, a mislim da smo svedoci da se stvari menjaju. U Holivudu, koji diktira sve to, kada je filmska industrija u pitanju, već vidimo promene. Glumice i te kako sada idu bez šminke, veliki su protivnici botoksa i svih ostalih korekcija na licu i to je veliki iskorak ne za nas koji idemo ka, Bogu hvala, nekim zrelijim godinama, nego za nove generacije koje dolaze – objasnila je glumica. – Nije poenta kako izgledamo, već šta nosimo unutra, šta ostavljamo iza sebe, šta je cilj života. Svako od nas mora da ostari, meni je to divno, kao što je i mladost divna. Ako me pitate da li bih se vratila u dvadesete godine rekla bih ne, jer ovu zrelost, stabilnost koju imam sama sa sobom ne bih menjala ni za kakvu mladost bez obzira što teže podnosim štikle (smeh).
Pokajanje kao spas
Glumac Ivan Bosiljčić naglasio je da je najteže u kadru dočarati ljubav, ali da mu se dopada to što film „Jorgovani” ne razmatra samo tu emociju između dva para.
– Utkana je tu i kumovska ljubav, ali ljubav prema profesiji, prema svojoj zemlji, prema nečemu nacionalnom, tako da svašta se tu kao začin spustilo – kazao je glumac, čiji se junak u filmu suočava sa nekim svojim nesigurnostima i prikazuje muškarca koji u zrelom dobu doživljava pokajanje zbog svojih postupaka. – Svako doživljava zrelo doba na svoj način, ali ja želim da svakome ko upada u bilo koju zabludu u tom osetljivom periodu dođe do neke vrste pokajanja, kao što je to slučaj sa našim junakom. Tom pokajanju ga dovode najbolji prijatelji, što je opet poruka toga koliko je bitno da se ne zatvaramo u sebe, da u šta god da upadnemo, šta god da nas zadesi u životu, treba da imamo jedan krug ljudi koji može da nas ponese iz toga.
Sloboda je istakla da joj veoma prija što je izašla iz kalupa melodramskih serija, po kojima je ljudi najviše poznaju, iako je igrala i velike drame poput „Korena”. U filmu „Jorgovani”, ipak, najviše joj prija što je mogla da ode u neki, uslovno rečeno, „dublji mrak” i nešto što nije ona.
– Ja očekujem od sebe da rastem kao glumica i da plovim u neke nove vode, neki novi žanr, novi karakter, a ovde sam imala stvarno tu mogućnost i da zapevam i da budem duhovita i draga, a sa druge strane, užasno mračna, drska i spremna da gazi preko svih. Bilo je vrlo kompleksno, a sredstva moraju biti jako tanana i uverljiva da bi to bilo gledano, da ne bude karikatura, što nikako nisam želela – priznala nam je popularna glumica i dodala da, iako se njene serije i filmovi neprestano repriziraju, publika pogrešno stiče utisak da je konstantno pred kamerama. – Kada se sretnemo s komentarima u kojima se ljudi pitaju zašto on ili ona igra u svakom filmu ili seriji to vam je isto kao da pitate bankara da li svaki dan mora da ide u kancelariju. Da, ja moram da radim (smeh). Živim od toga, meni gluma nije hobi, nego hranim i sebe i porodicu od svoje profesije, a obaška je što je to moja velika ljubav. Svako ima tu mogućnost da prebaci kanal ili da ne ode u bioskop. Ja ću da radim ako Bog da još dugo.
Vladimir Bijelić
