Pantelić: Pokretne slike kao u najboljim godinama Festa

Pantelić je u intervjuu Tanjugu istakao da su festivali poput Festa poslednjih godina više nego ikada značajni zbog „malih filmova, koji ne mogu da dobiju utakmicu sa hitovima velikih studija“. 



„Glavnina našeg bioskopskog repertoara jeste sačinjena od naslova koje prati bombastična reklama, koji imaju ođek svuda u svetu, ali mali film malih kinematografija, koji ne podrazumeva veliki budžet, ali podrazumeva orgoman trud, znanje i lepotu, nekako lagano nestaje iz našeg redovnog bioskopskog repertoara“, primetio je Pantelić i dodao da su zbog toga značajni festivali. 



On naglašava da među 116 ostvarenja, koja će biti prikazana na Festu od 23. februara do 4. marta, nalaze se ona po kojima će se pamtiti dodela Oskara, nagrade BAFTA, zatim pobednici najznačajnijih svetskih festivala, ali i filmovi koji „nagoveštvaju dolazak velikih reditelja“. 



„Imamo prepoznate autore iz svih delova sveta koji svojim filmovima zaista nude nešto novo. Program Festa je napravljen tako da zadovolji sve zaljubljenike u film, od filma koji ima 13 nominacija za nagradu Američke filmske akademije - „Oblik vode“ Giljerma del Tora do filma „Martir“ Mazena Kaleda iz Libana“, kaže Pantelić.



Na Festu će biti, poručuje umetnički direktor, za svakoga po nešto, a on je uveren da će publika „ove godine moći da bira kao što je to činila u najboljim godinama festivala“. 



Ne želeći da govori o dominantnim temama filmova iz ovogodišnje selekcije, niti da li se slika sveta koju nude filmski stvaraoci promenila u odnosu na prethodne godine, Pantelić je kazao da umetnike inspiriše realnost, problemi, ali i lepota koju život nosi. 



„Ukoliko govorimo o pravom autoru, pravom umetniku, njegovo viđenje stvarnosti ne mora da se poklopi sa našim viđenjem, ali ćemo ga prepoznati kao dobronamerni gledaoci koji od filma zahtevaju ono što on treba da nudi, a to su pokretne slike života“, smatra Pantelić. 



Na pitanje koje filmove publika nikako ne bi smela da propusti na predstojećem Festu, njegov umetnički direktor preporučuje svih 116 naslova. 



“Prvi film za 46. Fest selektovan je dve nedelje pred početak prethodnog Festa. Reč je o ostvarenju “Zovi me svojim imenom” (“Zabranjena ljubav”) Luke Gvadanjina. Mi smo se borili da taj film imamo prošle godine na Festu, ali to nije bilo moguće”, rekao je Pantelić. 



S obzirom da je dodela Oskara poslednjeg dana Festa, on očekuje da će pogled većine ljubitelja filma biti usmeren ka naslovima koji su nominovani za to prestižno priznanje i dodaje da bi situacija bila ista i da se Fest održava u Parizu, Londonu, Moskvi ili Pekingu.



“Film koji otvara Fest - “Tri bilborda iz Edinbunga u Misuriju”, “Oblik vode” koji ima 13 nominacija za Oskara, “Zovi me svojim imenom”, film o kome se najviše priča u poslednje vreme ili možda izuzetan naslov “Ja, Tonja” ili ''Lady Bird'', nešto je što će sigurno izazvati veliko interesovanje publike”, kaže Pantelić. 



On skreće pažnju i na filmove “Vernost” Mihaela Roskama, “Iskušenik” Pola Šrejdera, “Oproštaj” Rolanda Džofija, koji dolazi u Beograd da primi nagradu “Beogradski pobednik”, a u kome je, prema Pantelićevoj oceni, Forest Vitaker odigrao možda najbolju ulogu u karijeri. 



“Beograd je definitivno mesto na kome se prikazuju potpuno novi filmovi. Komentari posetioca Festa i kako se oni budu odredili u odnosu na neki film, uticaće na ljude širom planete da li će se opredeliti da taj film gledaju. Takva situacija je i sa “Evom” Benoa Žakoa, koja u Beograd stiže par dana pred parisku premijeru ili sa naslovima koji se prikazuju dan ili dva posle Berlinskog filmskog festivala”, istakao je Pantelić. 



On dodaje da je u tome draž festivala i da se beogradska publika navikava da bude jedna od prvih koja se susreće sa filmskim naslovima, s tim što će im biti na raspolaganju i već provereni filmovi, koji su prošli sud filmskih akademija i festivala. 



Pored dobitnika nagrade “Beogradski pobednik”, već pomenutog britanskog reditelja Rolanda Džofija, zatim mađarskog autora Ištvana Saba i ruskog režisera Karena Šahnazarova, Pantelić je najavio dolazak i mađarskog sineaste Kornela Mundruca čiji je svaki film do sada imao projekciju na Festu. Mundruco će ovoga puta predstaviti svoje najnovije ostvarenje “Jupiterov mesec”, za koji Pantelić kaže da je “verovatno najhrabriji film snimljen u Evropi, ako ne i šire u prethodnoj sezoni”. 



“Mundruco u “Jupiterovom mesecu” na nesvakidašnji i veoma emotivan i potreban način tretira život izbeglica koji je tema i nekih drugih osvarenja, poput danskog filma “Šarmer” posvećenog socijalizaciji migranata u zapadnoevropskom društvu”, rekao je on.



Većina takmičarskih filmova imaće svoje predstavnike na Festu kao i prethodnih godina. Pantelić najavljuje i veliki broj gostiju iz regiona poput glumaca Sabastijana Kavace (Slovenija) i Gorana Bogdana (Hrvatska), koje je publika nedavno gledala u seriji “Senke nad Balkanom”, zatim hrvatskog reditelja i scenariste Dalibora Matanića, bosanskogercegovačkog glumca Emira Hadžihafizbegovića i drugih. 



“Velika imena iz regiona, velika imena iz Evrope i iz našeg susedstva, kao i legendarni autori koji će dobiti nagradu, biće stvarnost 46. Festa, a biće tu i iznenađenja”, rekao je Pantelić. 



“Čoveku je ponekad potrebna magija i ponekad treba da zaboravi na sve i prepusti se čarima pokretnih slika, tako da je ovo doba godine u Beogradu, upravo to vreme“, poručuje za kraj Pantelić u skladu sa sloganom Festa - „Priđi bliže“.