Пантелић: Покретне слике као у најбољим годинама Феста

Пантелић је у интервјуу Танјугу истакао да су фестивали попут Феста последњих година више него икада значајни због „малих филмова, који не могу да добију утакмицу са хитовима великих студија“. 



„Главнина нашег биоскопског репертоара јесте сачињена од наслова које прати бомбастична реклама, који имају ођек свуда у свету, али мали филм малих кинематографија, који не подразумева велики буџет, али подразумева оргоман труд, знање и лепоту, некако лагано нестаје из нашег редовног биоскопског репертоара“, приметио је Пантелић и додао да су због тога значајни фестивали. 



Он наглашава да међу 116 остварења, која ће бити приказана на Фесту од 23. фебруара до 4. марта, налазе се она по којима ће се памтити додела Оскара, награде БАФТА, затим победници најзначајнијих светских фестивала, али и филмови који „наговештвају долазак великих редитеља“. 



„Имамо препознате ауторе из свих делова света који својим филмовима заиста нуде нешто ново. Програм Феста је направљен тако да задовољи све заљубљенике у филм, од филма који има 13 номинација за награду Америчке филмске академије - „Облик воде“ Гиљерма дел Тора до филма „Мартир“ Мазена Каледа из Либана“, каже Пантелић.



На Фесту ће бити, поручује уметнички директор, за свакога по нешто, а он је уверен да ће публика „ове године моћи да бира као што је то чинила у најбољим годинама фестивала“. 



Не желећи да говори о доминантним темама филмова из овогодишње селекције, нити да ли се слика света коју нуде филмски ствараоци променила у односу на prеthodnе године, Пантелић је казао да уметнике инспирише реалност, проблеми, али и лепота коју живот носи. 



„Уколико говоримо о правом аутору, правом уметнику, његово виђење стварности не мора да се поклопи са нашим виђењем, али ћемо га препознати као добронамерни гледаоци који од филма захтевају оно што он треба да нуди, а то су покретне слике живота“, сматра Пантелић. 



На питање које филмове публика никако не би смела да пропусти на предстојећем Фесту, његов уметнички директор препоручује свих 116 наслова. 



“Први филм за 46. Фест селектован је две недеље пред почетак prеthodnog Феста. Реч је о остварењу “Зови ме својим именом” (“Забрањена љубав”) Луке Гвадањина. Ми смо се борили да тај филм имамо прошле године на Фесту, али то није било могуће”, рекао је Пантелић. 



С обзиром да је додела Оскара последњег дана Феста, он очекује да ће поглед већине љубитеља филма бити усмерен ка насловима који су номиновани за то престижно признање и додаје да би ситуација била иста и да се Фест одржава у Паризу, Лондону, Москви или Пекингу.



“Филм који отвара Фест - “Три билборда из Единбунга у Мисурију”, “Облик воде” који има 13 номинација за Оскара, “Зови ме својим именом”, филм о коме се највише прича у последње време или можда изузетан наслов “Ја, Тоња” или ''Lady Бирд'', нешто је што ће сигурно изазвати велико интересовање публике”, каже Пантелић. 



Он скреће пажњу и на филмове “Верност” Михаела Роскама, “Искушеник” Пола Шрејдера, “Опроштај” Роланда Џофија, који долази у Београд да прими награду “Београдски победник”, а у коме је, према Пантелићевој оцени, Форест Витакер одиграо можда најбољу улогу у каријери. 



“Београд је дефинитивно место на коме се приказују потпуно нови филмови. Коментари посетиоца Феста и како се они буду одредили у односу на неки филм, утицаће на људе широм планете да ли ће се определити да тај филм гледају. Таква ситуација је и са “Евом” Беноа Жакоа, која у Београд стиже пар дана пред париску премијеру или са насловима који се приказују дан или два после Берлинског филмског фестивала”, истакао је Пантелић. 



Он додаје да је у томе драж фестивала и да се београдска публика навикава да буде једна од првих која се сусреће са филмским насловима, с тим што ће им бити на располагању и већ проверени филмови, који су прошли суд филмских академија и фестивала. 



Поред добитника награде “Београдски победник”, већ поменутог британског редитеља Роланда Џофија, затим мађарског аутора Иштвана Саба и руског режисера Карена Шахназарова, Пантелић је најавио долазак и мађарског синеасте Корнела Мундруца чији је сваки филм до сада имао пројекцију на Фесту. Мундруцо ће овога пута представити своје најновије остварење “Јупитеров месец”, за који Пантелић каже да је “вероватно најхрабрији филм снимљен у Европи, ако не и шире у prеthodnoj сезони”. 



“Мундруцо у “Јупитеровом месецу” на несвакидашњи и веома емотиван и потребан начин третира живот избеглица који је тема и неких других осварења, попут данског филма “Шармер” посвећеног социјализацији миграната у западноевропском друштву”, рекао је он.



Већина такмичарских филмова имаће своје представнике на Фесту као и prеthodnih година. Пантелић најављује и велики број гостију из региона попут глумаца Сабастијана Каваце (Словенија) и Горана Богдана (Хрватска), које је публика недавно гледала у серији “Сенке над Балканом”, затим хрватског редитеља и сценаристе Далибора Матанића, босанскогерцеговачког глумца Емира Хаџихафизбеговића и других. 



“Велика имена из региона, велика имена из Европе и из нашег суседства, као и легендарни аутори који ће добити награду, биће стварност 46. Феста, а биће ту и изненађења”, рекао је Пантелић. 



“Човеку је понекад потребна магија и понекад треба да заборави на све и препусти се чарима покретних слика, тако да је ово доба године у Београду, управо то време“, поручује за крај Пантелић у складу са слоганом Феста - „Приђи ближе“.