Novi filmovi poznatih autora na Festivalu evropskog filma Palić

Njihovi filmovi su ipak ono što je privuklo još više pažnje. „Budale“ Tomaža Vasilevskog je redak filmski poduhvat sa temom koja je prognana iz društvenog diskursa, sem eventualno žute štampe. Incest.

- Ideja da se bavim najtežom mogućom vrstom ljubavi – incestom, došla mi je posle prošlog filma „Junajted stejts of lov“. Shvatio sam da je ona izbrisana iz druptva, a kao njegov deo, osetio sam se prozvanim da kažem nešto. Iskušavao sam i sebe, a zapravo sam bio razočaran što kao društvo negiramo to pravo – rekao je Vasilevski. – Moji junaci su u početku više budalasti, naivni, a na kraju ispadnu budale što su verovali u nešto takvo.

Film „Ne“ Ditriha Brugemana, koji prati dvoje ljudi u nastojanju da održe svoju vezu, na mnoga aktuelna životna pitanja odgovara rečcom iz naslova. Brugeman je ipak rekao da kao stvaralac ne postavlja tvrdnje, nego pitanja, a na gledaocima je da daju svoju odgovore. Tako i u slučaju veze prikazane u filmu i pitanja vredi li voleti, ima li ljubav smisla i da li može da opstane.

Da stvar oko ljubavi bude i komična, iako je bilo moguće doživeti je i kao tužnu, pobrinuo se neobičan kreativni nerv Brugemana, koji je na ideju da snimi film došao na rođendanu deteta svoje sestre, sa kojom je radio i na scenariju.

- Deca danas slave rođendane u igraonicama koje su imitacija planine. Zamislite 20 dece koji trče unaokolo malog prostora i vrište, u okruženju koje je lažna priroda – opisao je proces nastanka ideje za film „Ne“ autor iz Nemačke. Za film u čiji nastanak do kraja bila uključena i njegova sestra, rekao je da je kolaborativan proces, da nije isti poput pisanja romana ili sviranja klavira.

Brugeman je došao da interesantnog zaključka da je filmska priča poput svakog umetničkog dela, nešto što ne može da promeni prošlost, ali može da promeni našu istoriju u smislu narativa, odnosa prema životu jedne ličnosti ili čitave njegove porodice.

- Dobar film ili dobra knjiga, pokazuju život onakav kakav stvarno jeste, bez lažnih iluzija – rekao je Brugeman.

Ogresta i Arsenijević dobitnici nagrada AFIFS

Na Festivalu evropskog filma Palić sinoć je uručena nagrada Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) Zrinku Ogresti i Stefanu Arsenijeviću. Ogresta je nagradu dobio za film „Plavi cvijet“, a Arsenijević za film „Banović Strahinja“.

Autor iz Hrvatske je i sam  ukazao veliko priznanje Paliću, jer je izabrao doći tu, u vreme poziva i na festivale u Italiji i Egiptu.  „Ne dozvolimo bilo kojoj politici i vlasti da narušava odnose između nas”, poručio je vrlo emotivno Ogresta, u čemu se pridružio i Arsenijević, rekavši da čim se začuje „mi i oni“, tu je nešto pogrešno.

Palić kao mesto gde je imao priliku da razmeni iskustva sa velikanima kinematografije značajno je bilo u i nastupu za novinare Stefana Arsenijevića, čiji film „Banović Strahinja“ i dalje privlači mnogo pažnje. Objasnio je da je još čitajući lektiru zamišljao ovaj ep kao film, ali da ga je Vatroslav Mimica 1983. takoreći već snimio, pa se pozabavio mogućim osavremenjivanjem. Prateći aktuelnost migracija iz Azije u Evropu, povezao je sudbine ljudi sa poduhvatima kakvi su opisani u narodnoj pesmi i odlučio se da Strahinja Banović i njegova (ne)verna ljuba budu izbeglice.

- Drugi – to možemo biti mi. Vreme je da prestane podele, da osetimo empatiju. „Banović Strahinja“ je pesma o razumevanju drugog. I oproštaju – rekao je Arsenijević, posebnu pažnju poklanjajući glumcima Ibrahimu Komi i Nensi Mensah Ofaj, koji su izabrani nakon dugotrajnog kastinga, kao par koji je međusobno uspeo da razvije najviše hemije pred kamerom.

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, predstavljeni su i filmovi „Vizija leptira“ Maksima Nakonečnjija, mladog autora iz Ukrajine, koji je dokumentarističkim iskustvom i pristupom gledaoce uvukao u potresnu priču o ženama vojnicima u ratu, kao i film „Za dobrim stvarima vredi plakati“ Kristine Grošan iz Mađarske, nekarakterističan za scenu zenmlje porekla zbog svog komediografskog žanrovskog pristupa.

I. Burić