Marinković: Kažemo balkanska, a mislimo srpska komedija

Ideju za film “Ministarstvo ljubavi”, snimaljen u hrvatsko-češko-slovenačkoj koprodukciji, dobio je pročitavši na teleteksu da će se promeniti porodični zakon u Hrvatskoj što je podstaklo medije da se zapitaju šta će biti sa udovicama hrvatskih branitelja koje primaju penziju pokojnih muževa, a žive u vanbračnoj zajednici.



U središtu Marinkovićeve komedije je nezaposleni biolog Kreša, posrnulog samopouzdanja i u bračnoj krizi, koga šalju na teren kako bi uhvatio udovice u prestupu, a stvar se dodatno zakomplikuje kada se zaljubi u jednu od udovica.



Na primedbu moderatora konferencije za novinare da su njegovom filmu vidi utičaj češke škole, ali i “vudialenovski” stil, Marinković kaže da se razllikuju češke od balkanskih komedija, ali i da kada se kaže balkanska komedija, onda se uglavnom misli na srpsku, počev od ostvarenja Slobodana Šijana.



“Hrvatska ne radi dobro komedije kao vi u Srbiji, a Vudi Alen je Vudi Alen, njega ko nauči…”, istakao je Marinković, koji živi u Bukureštu, oženjen Austrijankom.



Osvrnuvši se na temu filma, Marinković je primetio da smo svi mi na Balkanu navikli da se država brine o nama i da nemamo svest o javnom novcu.



“U Austriji je situacija potpuno drugačija, oni imaju svest o javnom novcu i znaju da uzimanjem tog novca kradu od svojih suseda. Uvek smo tražili pomoć od države. Država plaća nečiji nerad, a oni koji rade, onda nemaju puno”, rekao je reditelj.



On je konstatovao i da u Hrvatskoj postoje dve političke opcije, svako vuče na svoju stranu, dodavši da je on film snimio zahvaljujući podršci iz Češke, pa je tek onda dobio sredstva u Hrvatskoj.



“Ja ne živim u Hrvatskoj i ne pripadam nigde. U Austriji mi se dogodila lepa stvar da sam konkurisao kao anoniman čovek sa ulice i dobio novac. To se u ovim nasism državama ne bi moglo desiti”, kazao je Marinković, dodavši da sledeći film namerava da snima u Austriji.



On je istakao i da je Hrvatski audio-vizuelni centar (HAVC) nešto sjajno što se dogodilo, ali i primetio da su godinama unazad razna ministarstva kulture pokušavala da ga ugase i da je opstao zahvaljujući filmskim radnicima.



“HAVC je pre dve godine imao veliki uticaj i moć, a sada se izgleda svi boje. Bilo je političkih napada, a politika ne bi smela da se meša u kinematografiju. Sada je manje novca za filmove, ali se nadam da je to kratkotrajno i da će se uzlet hrvatskog filma nastaviti, jer nam dobro ide i bila bi katastrofa da se taj proces zaustavi, a već se usporava”, naglasio je Marinković, pomenuvši veliki uspeh filmova Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir” i Rajka Grlića “Ustav Republike Hrvatske”.