Magija bajke o Pepeljugi slavi 30. rođendan

Krajem osamdesetih Džonatan F. Loton bio je scenarista koji je od svog rada jedva zarađivao, živeći u zabačenom delu Holivuda, američke filmske meke. Radio je apsolutno sve i prihvatao svaki posao kako bi mogao da plati stanarinu, a nekada je morao da spava i u svom automobilu, sve dok nije napisao scenario koji mu je otvorio sva vrata

Tokom tih godina DŽ. F. Loton upoznao se s mnogim prostitutkama koji su šetale ispred njegovog stana po bulevaru i često je s njima dugo razgovarao, otkrivši da su mnoge od njih morale da pobegnu iz gradova sa severoistoka i Srednjeg zapada Amerike u Los Anđeles. Među njima je bila  i jedna koja mu je otkrila da ju je jedan bogati klijent odveo u Las Vegas pa je s njim provela nedelju dana uživajući u mondenskim restoranima, pre nego što se vratila na ulicu.

Ubrzo je shvatio da priča o prostitutkama, ali i jednom poslovnom čoveku može ponovo oživeti bajku o Pepeljugi, a nije trebalo dugo da se rodi kostur onoga što će u budućnosti postati klasik.

Pomislio sam - šta ako stavite to dvoje ljudi iz različitih svetova zajedno - imate tog muškarca koji uništava firme i porodice, ali i mladu ženu koja je indirektno na njegovom udaru, i spojite ih, prisetio se Loton, otkrivši kako je scenario prvo nazvao „Three Thousand” (srp. Tri hiljade). Nazvao ga je tako jer je upravo toliko Edvard Luis pristao da plati prostitutki Vivijan Vord da mu šest dana pravi društvo na Beverli Hilsu.

Film, koji je snimljen pre 30 godina, zapravo nije trebao da bude  romantična komedija, već neka vrsta mračne drame. „Original je bio napravljen kao umetnički, nezavisni film”, rekao je Loton, dodavši da su se nakon što je poslao scenario svi raspametili.

Snimanje je započelo u malom produkcijskom studiju Vestron s tada još ne previše poznatom Yulijom Roberts, a ubrzo je priča o filmu stigla i do tadašnjeg predsednika studija Volt Diznija, Yefrija Katzenberga. On je i te kako bio svestan da takva verzija u Dizniju neće proći, kao ni u Touchstone Pictures, ali sve ga je toliko zaintrigiralo da je platio više od Univerzala samo da bi dobio scenario.

Tada je započela prerada scenarija, film je nazvan „Zgodna žena”, po hitu Roja Orbisona iz 1965. godine, a dobro poznati reditelj komedija Gari Maršal udahnuo mu je novi život. Ali, glavna tema svih rasprava bio je sam kraj filma. U originalnom scenariju Vivijan se zaljubila u Edvarda, ali ljubav joj nije uzvraćena. On želi da je ostavi na ulici, ali ona ne želi da napusti automobil. Potom on pokušava da joj plati usluge, ali ona ne želi da prihvati. I dalje insistirajući, ostavlja 3.000 dolara na ulici, na šta ona reaguje tako što ih uzima i baca mu u lice, a on odlazi automobilom i ostavlja je.

Skoro svi koji su radili na filmu imali su svoje mišljenje o kraju. U jednom trenutku rekao sam - on joj ili mora slomiti srce ili se zaljubiti u nju, jer sve se vrti oko to dvoje ljudi. Ne postoji treći način. Znao sam da ih moram spojiti jer jednostavno nisam želeo da je povredi. Ona ima tako divne osobine da sam, kada sam pisao originalni kraj, plakao. Bila je lik u koji sam se zaljubio i jednostavno nisam video smisao u tome da je povredi...

Promenjen je još jedan detalj i to onaj vezan za Edvarda - umesto da prevari svoju devojku, u filmu se on na kraju oporavlja od raskida. Zanimljivo je da su čelnici Diznija ispočetka u glavnim ulogama videli Al Paćina i Mišel Fajfer, naročito nakon njihovog zajedničkog filma iz 1983. „Lice s ožiljkom”. I sam Loton tvrdi da bi s njima film  izgledao sasvim drugačije.

Na sreću, Mišel Fajfer se uopšte nije svideo scenario, zato su se otvorila vrata za Yuliju Roberts, a ona je momentalno sve šarmirala. S druge strane, Paćino je bio zainteresovan za ulogu, ali nakon što su imali zajedničku probu, postao je i sam svestan da je ona savršena za film, ali ne i on. Osim njega, ulogu su odbili Bert Rejnolds i Tom Berindžer, a onda su odlučili da stave „sav ulog” na Ričarda Gira, glumca koji uopšte nije želeo da snimi takvu vrstu filma, ali i njega je osvojila Džulija Roberts, zbog koje jem, na kraju, prihvatio ulogu.

Na snimanju filma hemija između Džulije Roberts i Ričarda Gira bila je neverovatna. Loton je tad shvatio da film ne može da se završi drugačije osim srećnim krajem. Nakon premijere u celom svetu zaradio je 463 miliona dolara i bio je drugi najgledaniji film te godine u Americi, a zahvaljujući njemu ponovo je došlo doba romantičnih komedija.

Priredila N. Mirković