Ljudi sa Menhetna, stvarnost ili fikcija?

Predstavnici ove firme sede sa jedne strane stola, admeni agencije “Sterling Kuper” sa druge, svi gledaju u platno na kojem se ređaju slike nekada srećne porodice, a reč ima Don Drejper, stasiti kreativni direktor “Sterling Kupera” u elegantnom odelu koga tumači američki glumac Džon Hem.

Ljudi iz “Kodaka” bili su sumnjičavi da li će uspeti da prodaju projektor za slajdove, ali posle samo nekoliko minuta Drejper ih ubeđuje da to „nije svemirski brod, već vremenska mašina”, ringišpil koji će kupca vratiti tamo gde bi želeo da bude ponovo.

Tih nekoliko minuta serije “Ljudi sa Menhetna” (Mad Men) pokazatelj su da se „moćnom prezentacijom i jednostavnom, velikom idejom” u reklamnoj industriji može postići mnogo, smatra Derek Blajs, kreativni direktor njujorške kompanije za advertajzing “Baten, Barton, Darstin i Osborn”.

- Mnogi su uticaji serije na svet advertajzinga preko stila, načina pričanja priče, nostalgije, jednostavnosti i romantike tog vremena - ističe Blajs. - Trebalo bi da nas sve inspiriše da uključimo više emocija i umetnosti u ovaj posao, ali nas uči i koje to stvari ne bismo smeli da radimo.

Jedan od najtežih udaraca za agenciju “Sterling Kuper” i njenog kreativnog direktora Dona Drejpera u seriji “Ljudi sa Menhetna” bila je odluka duvanske kompanije “Laki strajk” da posle 30 godina prekine saradnju sa njima. “Laki strajk” novog partnera pronalazi u agenciji “Baten, Barton, Darstin i Osborn”, koja je od 1928. godine takođe smeštena na Medison aveniji njujorškog Menhetna. Mnogo godina kasnije, u toj agenciji zaposlio se Derek Blajs iz Kanade, na koga je televizijska serija autora Metjua Vajnera ostavila veliki utisak.

Blajs je kaže da je agencija u kojoj je zaposlen „višestruko povezana” sa serijom.

- Sada ljudi zbog serije znaju šta znači kada im kažem da sam kreativni direktor, iako su naravno potrebna još neka dodatna objašnjenja -  a tvrdi i da je serija je uticala da njegov posao. - Podsetila me je i na to koliko su ideja i prezentacija zapravo važne - dobra zamisao je dobra samo onoliko koliko je dobro predstavite klijentima.

Doterani, uredno podšišani i obrijani muškarci u skupim, stilizovanim odelima, koji piju viski i sklapaju višemilionske ugovore u ime njihove kompanije, čiji je glavni predstavnik Drejper standardna su slika serije “Ljudi sa Menhetna”. Autori serije napravili su „neverovatan posao” kako bi verno oslikali svet advertajzinga u Njujorku tokom 1960-ih i 1970-ih godina, smatra Derek Blajs.

Drejperu je mesto u muzeju

Derek Blajs, na osnovu dugogodišnjeg iskustva u Njujorku, kaže da su se i u Severnoj Americi stvari poboljšale, ali da to nije dovoljno:

- Treba nam još žena kao što je Pegi, još ljudi drugačijih rasa i još više različitosti.

Mnogim ljubiteljima serije “Ljudi sa Menhetna” omiljeni lik je samouvereni i glamurozni Don Drejper, simbol uspeha posleratne Amerike.

- Drejper ne bi bio uspešan danas i njemu je mesto u muzeju - smatra Derek Blajs. - Ali bi zato Pegi bila uspešna, treba nam još ljudi poput nje.

- Stil, kreativni proces, sjaj i glamur, prezentacije i ručkovi na kojima se pije martini, ali i mizoginija, maltretiranje, pritisak i anksioznost - navodi Kanađanin elemente advertajzinga tog vremena koji se mogu videti u seriji.

Ovo ostvarenje, koje je osvojilo 14 Emi nagrada, podsetilo ga je, kaže, da bi posao kojim se bavi trebalo da bude „zabavan, vredan i nešto što treba slaviti”, a verno je oslikalo „ludilo kreativnog procesa i moć velike, ali jednostavne ideje”:

- Mislim da je advertajzing postao suviše komplikovan i trebalo bi da se vratimo hrabrim, snažnim i jednostavnim idejama.

Ali, da li danas rad u agencijama za marketing i advertajzing izgleda kao tokom 1960-ih u Njujorku? Blajs je tokom karijere iskusio obe strane medalje - nosio je i elegantna odela kao kreativni direktor kompanije na Medison aveniji, ali su sada ti dani daleka prošlost.

- Često kažu da bi trebalo da se oblačite kao onaj koji radi posao koji želite da dobijete, ali sada se odlučujem za crnu majicu kratkih rukava. Sada je ona možda i metafora, ne moram da zasučem rukave kada prionem na posao, jer ih nemam i uvek sam spreman - slikovito opisuje Kanađanin.

Radnja serije smeštena u 1960-te i realnost u svetu advertajzinga u drugoj deceniji 21. veka dele još jednu vrednost - značaj ideje. A mnogi veruju da je Metju Vajner, autor serije, inspiraciju za lik Dona Drejpera pronašao u Džordžu Luisu, jednom od vodećih figura američkog advertajzinga u drugoj polovini 20. veka. Luis je postao poznat po reklamnim kampanjama koje je radio za američku kompaniju “Kseroks”, televiziju MTV, ESPN, Tomi Hilfiger i druge brendove, ali i naslovne stranice magazina “Eskvajer”, koje se danas čuvaju u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku. Međutim, Metju Vajner je odbacio tvrdnje da je Luis bio „originalni Don Drejper” i dodao da on „nema nikakve veze sa serijom”. Lik Drejpera više ima sličnosti sa Dejvidom Ogilvijem, osnivačem kompanije “Ogilvi” iz Njujorka, poručio je Vajner.

U prvoj sezoni serije pojavljuje se Pegi Olson, uplašena i vredna sekretarica, koja pokušava da se snađe u svetu advertajzinga u kojem vladaju muškarci, a neretko završava u suzama u toaletu, ne želeći da pokaže slabost pred kolegama. Ona svakog jutra iz Bruklina dolazi na posao na glamurozni Menhetn - obučena je svedeno, kosa joj je skupljena, šiške joj padaju na čelo, a pogled joj je često spušten.

- Da li si od Amiša ili šta? - upitao ju je Pit Kembel, izvršni akaunt menadžer (izvršni rukovodilac za klijente) i jedan od glavnih likova u seriji.

U sedmoj, finalnoj sezoni serije, Pegi, čiji lik tumači američka glumica Elizabet Mos, postaje šefica posrnulog Dona Drejpera, a u završnoj sceni zapošljava se u agenciji “Meken Erikson”, gde ulazi u šarenoj haljini, sa modernom frizurom i naočarima za sunce, dok joj u rubu usana stoji zapaljena cigareta.