Kritika sedme umetnosti i Jutjub

Zapravo, sve češće se dešava da obični momci i devojke sa Jutjuba i drugih mreža (doduše gotovo po pravilu iz anglofonih zemalja) imaju mnogo više uticaja na recepciju nekog filma ili serije, nego što je imaju ozvaničeni „profesionalci“ iz velikih medija (od kojih mnogi, opet dele svoje sadržaje i na mrežama). Ipak, iako  svako može da pokrene samo svoj kanal na Jutjubu, i dalje se obično dešava da najveću popularnost i uticaj ipak dostižu oni koji zaista znaju o čemu pričaju – najčešće neostvareni filmski umetnici, svršeni i nesvršeni diplomci humanističkih fakulteta, ili čak psiholozi (čitava niša filmskih kanala posvećena je tumačenjima iz pozicije psihološke struke).

Ipak, i pored solidnog stepena profesionalizma i ozbiljnosti, neki od njih slučajno ili namerno, dopuštaju povremeno curenje sopstvene svakodnevice u emisije, pokušavajući da fabrikuju vrstu bliskosti sa gledaocima kojima se predstavljaju kao surogat prijatelja, ili da začine program dramom u stilu rijalitija, što stvara čudan amalgam medijske persone koja je u isto vreme pseudoprijatelj i kritički autoritet. Ovakvu mešavinu intimnog i kritičkog moguće je pronaći na jednom od najpopularnijih kanala filmske kritike na Jutjubu koji pripada Lindzi Elis. Njen kanal u ovom trenutku ima 10,6 miliona „pretplatnika“, i više od sto miliona pregleda videa. Lindzi Elis svojim video esejima obično prilazi veoma ozbiljno, teze obilato potkrepljujući tekstovima iz stručne literature ili preciznim referencama. Ona doduše nije filmski kritičar u najstrožem smislu, i često se vraća klasičnim Diznijevim filmovima, posmatrajući ih kroz ugao feminizma, društvene politike i kritike, analizirajući i različite aspekte kulture u kontekstu liberalnog kapitalizma. Iako su njeni video eseji s vremena na vreme preopterećeni društvenim angažmanom i ponekad zaista trivijalnim temama (fiksacija na Dizni i popularne mjuzikle zaista zahteva određenu nišu) ona i dalje ostaje izuzetno elokventna, puna informacija i začinjenih dozom sarkastičnog humora. Lindzi Elis je završila jednu od najprestižnijih privatnih filmskih škola u SAD, a svoju Jutjub slavu uspela je da iskoristi i na druge načine – njen debitantski roman „Kraj aksioma“, našao se nedavno na listi bestselera „Njujork tajmsa“.

Za one koji uspeju da pređu preko histeričnih napada smeha, povremenih internih fora koje su možda spektakularno lucidne ali smešne samo najvernijim gledaocima, politički nekorektnog humora i loše skrivenog alkoholizma, verovatno najbolji Jutjub kanal posvećen filmu je Red Letter Media, koji čine Majk Stoklasa, Rič Evans i Džej Bauman. Mnogi kažu da je ova trojka iz Milvokija pandan „Top Giru“ iz najboljih dana – hemija između njih je toliko dobra, da su im videi obično neverovatno zabavni, čak i ako gledaoca uopšte ne zanima tema o kojoj govore. Jedna od redovnih emisija RLM-a posvećena je i najgorim filmovima svih vremena, a s vremena na vreme i sami snime po koje amatersko ostvarenje – naravno, namerno loše (ističu se biseri sedme umetnosti poput „Policajca iz svemira“ i „Vestern mjuzikla o rudi“). Ovaj kanal inače ima 1,2 miliona pretplatnika, i oko 620 miliona pregleda videa. Pregleda imaju svakako manje od Elisove, ali zato imaju daleko verniju (i gotovo fanatičnu) publiku, a njihov forum na reditu broji više od sto hiljada korisnika.

Jedan od najpopularnijih kanala ovog tipa pripada Krisu Stakmanu, čiji su eseji o filmovima bliži relativno neutralnim prikazima nego bilo kakvoj vrsti oštre ili kontroverzne kritike. Njegov mejnstrim pristup i pozitivan i vedar stav iskombinovan sa konciznim komentarima i kratkim videima, doneo mu je veliku popularnost: čak 1,8 miliona pretplatnika, i skoro 600 miliona pregleda. Inače, zanimljivo je da je omiljeni kanal odmerenog Stakmana upravo pomalo poludeli cirkus Red Letter Media.

Nastasja Pisarev