КЊИГЕ КОЈЕ СУ ОЖИВЕЛЕ НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ: Вечити рат књигољубаца и филмофила

Поред овог дела, многи обожаваоци света књига, већ годинама уживају у адаптацијама њихових омиљених романа, али неки од њих често бивају разочарани ониме што виде. Док једни тврде да књиге увек пружају дубљи увид у ликове и њихове мисли, други пак истичу да филмске адаптације доносе веће визуелно и емоционално богатсво које речи некада тешко могу да ухвате.

Једна од највећих дебата, када је у питању ова тема, покренута је након што је изашао филм „Господар прстенова“ књижевника Џ. Р. Р. Толкина. Након што је први део ове епске саге доспео у руке читалаца, оставио је снажан печат у књижевности, стварајући фантастичан и богат свет са интригантном митологијом и сложеним ликовима. Многи су били скептични када је Питер Џексон преузео одговорност стварања филмске трилогије на основу овог дела, међутим, адаптација је прихваћена те је постала и невероватно популарна, освојивши многе награде, стварајући визуелно задивљујући свет Средоземља. Док филмови пружају визуелни спектакл, али и различите могућности за реализацију доживљаја приче на великом платну, многи обожаваоци књига тврде да, ова филмска адаптација, није могла да ухвати све слојеве и нијансе оригиналног дела. С друге стране, филмофили сматрају да је успешно пренет дух саме приче те и да ју је адаптација учинила приступачом широј публици. Иако су љубитељи књиге наводили неке од мањкавости адаптације, нису остали разочарани. Штавише, они су, као и обожаваоци филмова, били импресионирани радом Џексона који се ухватио у коштац са једном од најизазовнијих књижевних адаптација до сада. Серијал књига продат је у више од 150 милина примерака, а до сада је преведен на више од 40 језика. Ни франшиза не каска за њом, с обзиром на то да је освојио преко 50 мањих и већих филмских награда.

Међутим, постоје и адаптације које су урушиле многа очекивања публике попут филма прављеног по деловима трилогије „Другачија“ списатељице Веронике Рот. Са сваким новим делом филмске адаптације оцене публике али и критичара бивале су све ниже. Након што је ауторка књиге ступила на сцену са својим првим дистопијским романом, одмах је привукла велику пажњу код младих читалаца, што је довело до тога да „Другачуја“ постане један од најпопуларнијих Young Адулт дистопијских романа. До одређених критика дошло је у моменту када је горенаведена књига преточена у филмску верзију. Оно што је највише урушило очекивања јесу промена карактера приче али и самих ликова. Потребе филма често захтевају промену и скраћивање појединих делова књиге, међутим, неки од љубитеља овог романа сматрали су да су те промене и прилагођавања умногоме утицали на саму дубину и сложеност оригиналне приче те и да су укинути значајни делови ликова који би боље појаснили њихове међуљудске односе. Поред тога, ова књига, као и многе друге, поседује унутрашње монологе који читаоцима пружају увид у мисли и емоције ликова. То је тешко оствариво у филму те је изостанак такве врсте приповедања довео до губитка дубине и сложености ликова. Треба имати у виду и то да књигољубци често развијају емотивну повезаност са одређеном књигом коју су прочитали те стварају сопствене визуелне и емотивне представе о свету и ликовима, што може довести до разочарења уколико адаптирана верзија не дочара у потпуности те представе.

У магичном свету књижевности, увек постоје ремек-дела која својом причом и ликовима интригирају филмске режисере и продуценте. Већина њих можда никада неће бити екранизована док се код многих, та екранизација, жељно ишчекује. Такви романи, често омиљени међу читалачком публиком, крију велики потенцијал за спектакуларне филмске приче које би могле да задовоље широки спектар укуса. До сада су адаптирани они попут романа Фредрика Бакмана „Човек по имену Уве“ са измењеним именом које, у америчкој верзији, гласи Ото, затим „Дина“ аутора Френка Херберта, „Опенхајмер“ заснован на књизи „Амерички Прометеј“, биографији Роберта Опенхајмера, коју су написали Кај Берд и Мартин Џ. Шервин, али и многи други. До краја године очекују се адаптације „Проклетство у Венецији“ незаобилазне Агате Кристи већ од 15. септембра, „Убиство под цветним месецом“ Дејвида Грена од октобра, „Љубичаста боја“ списатељице Алис Вокер у децембру и други.

Још једна популарна Young Адулт  књига прешла је са полица на велике екране. Чувени писац срцепарајућег романа „Криве су звезде“, објавио је књигу „Градови на папиру“ 2008. године, те је и она добила своју филмску адаптацију 2015. Филм је добио помешане критике, од којих су оне негативне усмерене ка узбудљивој и изазовној потрази за  Марго Рот Шпигелман, коју тумачи Кара Делевин. Прича прати Квентина Џејкобсона који, кроз цео филм, покушава да уђе у траг неухватљивој Марго, његовој симпатији, која нестаје након што су њих двоје провели забавну ноћ шалећи се са својим пријатељима. Иако неки од критичара овог филма сматрају да је адаптација испуњена занимљивим ликовима, снажним играма и вредним лекцијама за одрастање, исто тако мисле и да се, у књизи, та потрага чини далеко изазовније, напетије и садржајније. Већина обожаваоца и критичара се сложила да је филм „Градови на папиру“ промашио цињ те га сматрају и једном од најслабијих адаптација Џона Грина.

С друге стране постоје и адаптације које су гледаоце обориле са ногу. Једна од њих је и адаптирана верзија књиге „Бележница“ америчког романописца Николаса Спаркса. Сматра се да је у верзији коју је режирао Ник Касаветес на гледаоце, али и читаоце поменутог романа, оставио јачи утисак и пробудила веће емоције у поређењу са романом. Прича прати љубавни однос Ели Хамилтон, богате младе девојке, и Ное Калоуна, сиромашног момка из радничке класе. Упркос томе што се страствени младић заљубљује у њу, дајући јој осећај слободе, социјалне разлике им ускоро стају на пут. Иако се и филм и књига базирају на истој љубавној причи, имају многе разлике. Поред тога што су многи љубитељи љубавних романа уживали у овој књизи, инспирисаној истинитим заљубљеним паром, многи су се сложили да је филмска адаптација, ако не боља, онда пак истог квалитета као и роман. Наводи се то да филм поседује много више детаља у односу на једноставну радњу књиге, али и да је Ноин карактер много романтичнији.

Интеракција између књижевности и филмске индустире, у свету уметности и забаве, увек је била динамична али и занимљива. Питање јесу ли књиге боље од својих филмских адаптација или обрнуто, увек ће остати предмет дебате међу обожаваоцима ових медија.

Ивана Јапунџ