Jasna Đuričić najbolja evropska glumica

Trijumfovalo je i ostvarenje u kojem glumi, „Kvo vadis, Aida“, osvojivši nagradu za najbolji film, a nagrada je otišla i rediteljki Jasmili Žbanić. Ovo je dosad najveći uspjeh nekog filma iz kinematografija bivše Jugoslavije na Evropskim filmskim nagradama. Ostvarenja i autori iz eks-JU dosad su nagrade EFA dobijali retko, i to po pravilu u nekim manje bitnim kategorijama: izuzetak je Marta Keler, koja je dobila je 1991. nagradu za žensku ulogu u filmu „Viryina”, dok je hrvatski režiser Jure Pavlović osvojio nagradu za kratki film „Piknik”. Dosad– međutim- ni jedan filmaš s ovog prostora nije osvojio nagradu za najbolji film i režiju.

Jasmila Žbanić rođena je 1974. u Sarajevu. Filmsku je karijeru otpočela koncem 90-ih, neposredno nakon rata, i to s dokumentarcima poput nagrađivanog „Crvene gumene čizme” (1999). Godine 2006. snimila je svoj prvi celovečernji film „Grbavica”. Bilo je to ostvarenje napravljeno sa skromnim budžetom u koji u to doba nije previše ljudi verovalo. Film se, međutim, pretvorio u iznenađenje filmske art-sezone, jer drama o majci (Mirjana Karanović) koja izbegava da kćerki (Luna Mijović) prizna da je začeta ratnim silovanjem osvojila je te 2006. Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu. „Nadam se da će ovaj film inspirisati mlade rediteljke u nekim novim pričama. Naš je zadatak da gledaocima prenesemo istinu. Ponekad je teško ili neisplativo, ali to je naša dužnost

Jasna Đuričić nije krila da je bila počastvovana već i samom nominacijom za nagradu EFA.

„Velika je satisfakcija za svakog umetnika, bez obzira kojom se umetnošću bavi, kad preskoči lokalni okvir i kad se njegov rad šire ocenjuje. I moja nominacija i nominacije filma „Quo vadis, Aida“ u čak četiri kategorije za nagradu EFA pokazuje da ovo što radimo i te kako ima smisla i za Evropu i stvara nam osećaj da smo i mi na ovom prostoru punopravni građani Evrope, što često izostaje. Nemamo baš puno prilika da se tako osećamo, ne samo kada je reč o umetnosti. Evropa nas tretira kao Balkan, i ovaj naš region je često na margini evropskih dešavanja, iako mi obrazovanjem i kulturom, a ne samo geografski, pripadamo Evropi. A kad se dogodi da nas primeti, onda je to fantastičan osećaj”, izavila je Jasna Đuričić uoči same ceremonije, da bi, nakon što je dobila nagradu, dodala:’„Sad imam dokaz da sam evropska glumica”.

Jasna Đuričić je rođena u Rumi 16. aprila 1966. godine. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Bila je stalna članica Srpskog narodnog pozorišta od 1990. godine, gde je dugo bila i prvakinja Drame, a danas je profesor na AUNS. Ona se na ceremoniji dodele nagrade zahvalila celoj ekipi filma „Kvo vadis, Aida”. „Dali ste mi nešto, dali ste mi priliku i prostor da konačno kažem sve što mislim, osećam o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Jasmila, hvala ti što si zakoračila tamo gde se niko drugi nije usudio otići. Ovo je nagrada posvećena svim žrtvama i majkama”, poručila je Jasna Đuričić.

Inače, za najboljeg evropskog glumca proglašen je Entoni Hopkins za ulogu u filmu „Otac”, za koji su nagrađeni i scenaristi Florijan Zeler i Kristofer Hempton. Norveški film „Ninyabejbi” proglašen je za najbolju evropsku komediju.U kategorijama za dokumentarni i animirani film pobedilo je ostvarenje „Fli” Jonaasa Pohera Rasmusena., a za kratkometražni je priznanje dobio „Moj ujak Tudor” Olge Lukovnikove.

Nagrada za evropsko otkriće Fipresci pripala je filmu „Devojka koja obećava” reditelja Emeralna Fenelija. Mađarska rediteljka Marta Mesaroš ovogodišnja je dobitnica nagrade za životno delo, dok je danskoj rediteljki Suzan Bir pripalo priznanje za dostignuća u svetskoj kinematografiji. Nagrada za inovativni storiteling biće dodeljena britanskom reditelju Stivu Makvinu, za filmski serijal „Small Axe”.

M. S.