INTERVJU Aleksandar Radojičić: Mnogo je patuljaka sa naslovnih strana

Zbog toga je spreman dočekao studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koji je završio 2010. godine, a svoj talenat pokazao je u velikim projektima, već na samom početku svoje karijere. Publika ga je zavolela, najpre kao Balerinu u filmovima „Montevideo, Bog te video“ i „Montevideo, vidimo se“, a potom i u filmovima „Šešir profesora Koste Vujića“ i „Bićemo prvaci sveta“. Harizmatični mladi glumac je igrao i u filmovima „Plavi voz“, „Medeni mesec“ i „Vojna akademija 2“, a ovih dana publika ga u bioskopima gleda u najnovijem domaćem filmskom ostvarenju „Patuljci sa naslovnih strana“. Po njegovom mišljenju, to su oni koji su dali sve za tri minuta slave, a takvih je, kako kaže, mnogo.

„To su zvezde rijalitija i oni koji su nekim skandalima i budalaštinama koje pričaju na televizijama dospeli u žižu javnosti i onda se od njih prave zvezde, iako nemaju nikakav talenat ni kvalitet, već su karakteristični po skidanju, lupanju gluposti i pravljenju skandala“, kaže za Dnevnikov „TV Magazin“ glumac Aleksandar Radojičić.

Publika je navikla da te gleda kao dobrog i kulturnog momka, a uloga pevača Bobe Furije se dosta razlikuje od prethodnih. Da li ti je to bio izazov?

Izazov svakako jeste. Bilo mi je zanimljivo da nešto drugo pokažem, samim tim što se radnja filma dešava u sadašnjosti, što je, kada su moje uloge u pitanju, za promenu. Imao sam šansu da pokažem još nešto. U filmu je moja uloga skraćena, a u seriji, koja se sprema, će biti više scena i publika će imati priliku malo šire da vidi kakav je taj lik. U seriji će biti scena koje nisu ušle u film. Materijal je snimljen a tek treba da se krene u montažu.

Kako gledaš na rijaliti programe koji se prikazuju kod nas, ali i u svetu?

Što se mene tiče, najoštrije bih kritikovao takve programe, ne zato što mislim da sam savršen, već zbog toga što što ne znam da li može niže od toga da se ide. Doduše, režiser Milorad Milinković je to dosta naglasio u filmu, pa je izmislio neke rijalitije koji su još strašniji i suroviji od ovih danas, ali je hteo da pokaže u kom smeru ide ovo društvo. Ja se nadam da nećemo stići dotle, ali koliko se brzo krećemo ka tamo, a to ne mislim samo za Srbiju već i za ceo svet, situacija je alarmantna. Pogotovo kod nas,jer smo pokupili sve te stvari sa Zapada ili uopšte iz inostranstva, a ne snimamo više emisije obrazovnog i dečijeg programa. Svestan sam da se takvi sadržaji neće ukinuti sa televizija, ali imam problem sa tim da se nalaze u prajm tajmu na kanalima sa nacionalnom frekvencijom, gde je kulturnog sadržaja sve manje.

I muzička takmičenja se danas smatraju rijalitijima, a ti si bio deo „X Factor“, koji, doduše, nije klasičan rijaliti. Da li postoji neki drugi format u kom bi se pojavio?

Ja bih za početak razlikovao „X factor“ i emisije tog tipa u odnosu na ove ostale, jer tu dolaze ljudi da pokažu svoj talenat za pevanje. Ja se divim ljudima koji znaju da pevaju. U „X factor“-u je žiri, ali i dosta takmičara školovano. Mislim da je to veoma bitno, jer takmičari imaju perspektivu. Takođe, nudi se nešto novo, neki sadržaj koji ne podrazumeva skidanje i pljuvanje. Naravno, kako će se dalje neko razvijati to već ne znam. Da li bih se pojavio u nekom formatu koji se trenutno nudi? Ne bih. Mislim da je to gubljenje vremena i zatupljivanje naroda i ne želim da učestvujem u tome, ni kao voditelj, ni kao učesnik. Imam pametnija posla, mislim da pare mogu da se zarade trudom i radom i da ne moram da otkrivam svoju intimu i pokazujem kakav sam kada ne spavam i ne jedem.

Šta je tebi u procesu glume najinteresantnije? Da li je to kasting, priprema za ulogu, sama gluma ili ono što nastaje kao gotov proizvod?

Definitivno snimanje i rad na sceni, jer je u tom trenutku sve moguće i tu možete da se opustite i da se igrate. Do tada razmišljam o svemu, skupljam neke ideje koje kasnije izlažem reditelju i onda zajedno na licu mesta gradimo lik. Samo stvaranje tih scena mi je ustvari najzanimljivije, a posle toga je lakše. Kad završim svoj deo posla čekam da se materijal izmontira i uradi post produkcija, a onda kao šlag na tortu dolazi reakcija publike.

Pre nekoliko godina si objavio fotografiju na kojoj si prikazao transformaciju svog tela zbog uloge. Koliko glumca može da frustrira kad neko zatraži od njega da se menja zbog uloge?

U suštini ja sam to tada uradio svojevoljno. To da produkcija traži od glumca da se transformiše nije toliko često u Srbiji, jer nema uslova da se urade tolike pripreme i da se odvoji novac za tako nešto. Ja sam u tom trenutku mislio da će mi to pomoći, ali sam već znao otprilike šta mogu da uradim sa svojim telom jer treniram i pazim na ishranu. Ali mi je to bio jedan od izazova.  

U većini profesija važi pravilo da se jedno uči u školi i na fakultetu, a da se u stvarnosti nailazi na nešto drugo. Šta si ti usvojio na fakultetu, a šta si naučio radeći ovaj posao?

Kod nas se susretneš sa svim tim nekim stvarima koje te čekaju na poslu. Mada, kod nas na fakultetu ne postoji obavezan rad pred kamerama, pa se sa tim susrećeš tek kad završiš studije zbog čega moraš na brzinu da učiš. Što se tiče pozorišta to se radi četiri godine, pa si tu na neki način spreman. Ipak, i u pozorištu i pred kamerama dolazi do neke nadgradnje. Ceo život napreduješ i radiš na sebi, kupiš neka nova iskustva. Ja sam fakultet završio 2010. godine tako da sam već sedam godina na drugom fakultetu, a to je praksa i životni fakultet.

Koliko si napredovao u glumačkom smislu, kada gledaš sebe od početka do danas? Da li si zadovoljan onim što si postigao?

Iza sebe imam neke naslove na koje sam ponosan, ali sam, zapravo, ponosan na svaki film, predstavu i projekat na kom sam radio, jer mi je sve to pomoglo u tom nekom razvitku. Mislim da još nisam dovoljno probao i tražio od sebe, ali je za to potrebno i da dobiješ neke uloge koje su malo dalje od tebe, što u Srbiji potovo nije lako. Kad se tek pojaviš na glumačkoj sceni i kada vide da si dobar za nešto i u nekom segmentu onda te uglvnom zovu za takve uloge. Onda ti je teži put da pokažeš nešto drugo i da te ljudi vide kao kompletnijeg glumca.

Kakvu ulogu priželjkuješ?

Priželjkujem što raznovrsnije uloge. Nemam neku određenu kakvu priželjkujem, jer mislim da još uvek nisam odigrao široki dijapazon uloga da bih mogao da kažem kakva mi fali, ali bih voleo da mi se dešavaju što različitije teme i žanrovi. Volim kada me uloga iznenadi, što se do sada i dešavalo jer ni jednu od dosadašnjih nisam priželjkivao. Čekam da vidim šta će sledeće da desi...

A šta će sledeće da se desi?

Radim na filmu „Balkanske linije“, koji se snima u rusko-srpskoj produkciji, a nastavak snimanja se očekuje verovatno već u martu. U aprilu idem na Krim gde ću snimati. Do tada redovno igram predstave u svom matičnom pozorištu „Boško Buha“.

Vladimir Bijelić

Foto: Nebojša Babić