Hrvatski glumac Zlatko Burić: Voleo bih da radim u Srbiji

"Moj lik u novom filmu režiser i scenarista Ruben je zamislio da bude jedan ruski oligarh, kapitalista, uronjen u ideje neoliberalizma. Nakon toga to je bilo otvoreno, taj moj karakter smo dugo gradili kroz improvizacije i razgovore”, otkrio je glumac Burić, koji je sinoć pre same projekcije filma "Trougao tuge", Kanskog pobednika 2022, svečano otvorio 18. "Slobodnu zonu" u Mts Dvorani.

Filmski glumac sa uspešnom internacionalnom karijerom, kome je iskustvo na filmu "Trougao tuge" bilo nezaboravno u svakom pogledu, naveo je da o svom liku nije razmišljao da je u pitanju samo Rus, već da je tipski akter, kojeg vezuje za tranziciju u Istočnoj Evropi.

"Svakako mi je bilo lakše da tako razmišljam, jer to vreme tranzicije poznajem najbolje iz ovih krajeva, tako da sam po sećanju dosta stvari upleo u moj lik. Sve sam to prepričavao Rubenu koji manje poznaje okolnosti kod nas, mada mu je majka bila komuinista, kako mi je otkrio. To smo sve radili na neki način kao neka "vesela konstrukcija dekonstrukcije". Ruben i ja smo neprestano razmenjivali stavove na ove teme", rekao je hrvatski glumac rodom iz Osijeka o filmu švedskog reditelja gde igra američki glumac Vudi Harelson.

Burić je počeo da gradi karijeru u Danskoj od 1996. godine sa čuvenim filmom "Pusher", u Srbiji preveden kao "U Kini jedu pse" Nikolasa Vindinga Refna u kome tumači srpskog narko-šefa Mila.

Ta trilogija će mu doneti internacionalnu prepoznatljivost i veliki broj angažmana na sve strane.

"Ruben Estlund je zamislio da moj lik oligarha u "Trouglu tuge" ima neku vrstu divlje aktivnosti, otvorenosti prema životu, koja će mu omogućiti da komunicira sa tim kapetanom broda koga glumi Vudi Harelson.

Nadam se da sam uspeo da to napravim. Taj sukob između kapetana jahte i njega dolazi do toga da on ruši tog kapetana koji je tako čvrsto ušao u neki lik", objasnio je Burić, koji se početkom osamdesetih godina (1981) preselio u Dansku, i ostvario više od 60 uloga u dugim i kratkim filmovima, kao i TV serijama.

Novi projekat švedskog reditelja i scenariste Rubena Estlunda, poznatog po filmovima "Turista" i posebno - "Skver", osvojio je Zlatnu palmu za najbolji film 75. Kanskog filmskog festivala (2022).

Koprodukciju potpisuju Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka i Turska, film traje puna dva i po sata (150 minuta) i sniman je na raskošnom grčkom ostrvu Evia.

U poznatom maniru samog filmskog autora sa prethodnim delima, nova priča je specifična kritika savremenog sveta o preseku galerije likova koji se nalaze na krstarenju luksuzne jahte gde se odvijaju nepredvidljive uvrnute situacije.

"Tokom snimanja našeg filma dogodila se ta igra između Vudija Harelsona i mene. Vudi je odličan glumac, ali on jako radi na karakteru, dok sam ja drugačija vrsta glumca, jer ja pokušavam razrušiti svoj karakter iz scenarija. I to kakvi smo mi kao ljudi, Ruben je rekao da ga to ne zanima, već je želeo da postigne taj koncept kroz lični susret Vudija i mene, što se i dogodilo. Vudi je bio čvrst u tome da napravi jedan snažan karakter, a ja sam mu bio neka vrsta kontrasta, sa nekim razlaganjem i iracionalnošću. Naš odnos u filmu se može posmatrati kao jedan satiričan i podsmešljiv pogled na beskrajne diskusije", ocenio je hrvatsko-danski dramski umetnik.

Burić je govorio i o neobičnom kraju filma "Trougao tuge", koji je zatekao publiku, i on smatra da je u pitanju otvoren završetak ostvarenja, ponekad mu se čini da se može smatrati na jedan, onda kasnije na drugi način, ali da reditelj Estlund inače voli da priredi takav kraj, i da provocira, te nije ništa čudno i novo za opus autora.

On je otkrio da je režiser skoro u poslednji čas završio montažu filma da bi ga na vreme predao za selekciju Kanskog festivala i tek tada su svi glumci videli premijerno "Trougao tuge", nisu imali prilike ranije. Reakcije publike su bile za njega pomalo neočekivane, jer su neke scene ispale mnogo smešnije nego što se njemu činilo na samom snimanju.

"Inače volim da gledam jedan film sa različitom publikom na projekcijama, festivalima. Svi oni različito reaguju, što mi se desilo nedavno na festivalu u Zagrebu. Tamo je publika u prvom segmentu ili činu filma bila mrtva hladna, bez reakcije, pitao sam se šta nije u redu. Onda se plašite da film neće iskomunicirati na pravi način", primetio je Burić, i dodao da je ta prva celina beskrajno komična u filmu, te da mu nije jasno zašto zagrebačka publika nije adekvatno odgovorila na taj čin.

Film je sinoć imao paralelne premijere u Beogradu (mts Dvorana), Nišu (Cineplexx) i Novom Sadu (Arena Cineplex), a prva projekcija u prestoinici je bila rasprodata, da bi se onda ubacila i dodatna kasnije, na kojoj se Zlatko Burić takođe obratio publici.

"Rubena sam upoznao dobro još od prvog našeg susreta, i zanimljivo je da on tretira karakter ne toliko kao individualnu osobinu. On smatra da recimo u vezi cele situacije u svetu danas, ako smo nesrećni, svi treba da se osećamo krivim što smo nesrećni. To se upravo i vidi u filmu, u samom postupku, jer ima scena ožderavanja, što su direktne reference na situaciju danas", ocenio je Burić i otkrio da švedski režiser ima takav metod rada da uzima jako puno dublova.

"Rekao mi je Ruben kad smo se družili da mogu igrati kod njega, ali da imam na umu da on ne radi ispod 25 dublova za svaku scenu. To radi iz više razloga: pre svega kada se scena iznova ponavlja, onda postaje sve bolja. Onda u jednom trenutku ta ista scena postaje sve lošija kada dođe do zamora glumaca. Ponekad se i potpuno raspada scena. I onda, ako se iz tog raspada opet izgura da se energija i koncentracija povećaju, onda scena dobije neki prirodni tok", ocenio je Burić i primetio da glumci u tim prilikama dolaze do jednog stanja kada im je svest posle umora suženija, ali i sa više koncentracije.

Reditelj poštuje i dopušta glumačku improvizaciju sa jedne strane, dok sa druge strane ima jako duge i kadrove formalno čiste bez reza, kako je analizirao glumac, tako da je suština tolikih ponavljanja - dublova zapravo stvaranje kompozicije, koje je nezavisno od dramskih umetnika - glumaca.

Burić je priznao da umeju biti naporna i iscrpljujuća ta ponavljanja scena, a da ih je u "Trouglu tuge" bilo jako puno, te da neke scene na kraju nisu ni ušle u film, iako traje 150 minuta.

Što se tiče svoje međunarodne karijere, Burić kaže da nije baš toliko slobodan u biranju uloga, jer ipak mora i da preživi, trudeći se da radi isključivo svoj posao glumca.

U biografiji je zapisao i angažovanje u američkom hit blokbasteru “2012” Rolanda Emeriha (“Dan nezavisnosti”, “Patriota”) i nagrađivanom britanskom filmu “Slatke pokvarene stvari” Stivena Frirsa, ali i u hrvatskim zapaženim ostvarenjima “Comic Sans” Nevia Marasovića i “Ne gledaj mi u pijat” Hane Jušić, ili u novoj TV seriji “Šutnja” (2021) reditelja Dalibora Matanića, gde igraju i Goran Bogdan, Tihana Lazović, Leon Lučev.

"Nisam u poziciji da odbijam projekte kako mnoge zvezde danas rade u Holivudu i Evropi, mada opet ne vidim sebe samo kao glumca, već želim uvek biti deo neke grupe koja je u jednom kreativnom zanosu i procesu. To sam doneo iz rada u alternativnom teatru", rekao je umetnik.

Zlatko Burić je pohađao Dramski Studio pre 50 godina (1972), kada je počeo karijeru, i bio je deo alternativnog, eksperimentalnog pozorišta - trupe “Kugla Glumište”, koja je osnovana 1975. godine sa kolegama Željkom Zoricom-Šišom i Damirom Bartol-Indosom.

"Rad na filmu "Pusher" Nikolasa Vindinga Refna, kod vas preveden kao "U Kini jedu pse", za mene je bio potpuno novo područje i drugačija forma, ali sam proces rada je donekle blizak alternativnom teatru. To mi je bio prvi film koji sam snimio. Ocenio sam tada nakon snimanja da je to bilo dobro, jako uspešno, bio sam zadovoljan. Na tom filmu bili smo jedan kolektiv koji je mogao sve", opisao je Burić rad na tom popularnom filmu koji se izrodio u trilogiju.

Za tu rolu Zlatko je osvojio i nagradu "Bodil Award" za najbolju sporednu ulogu 1997. godine.

Onda je film dobio i britansku verziju istog naziva (2012) gde je hrvatski glumac ponovio svoju ulogu Srbina - Mila, uz glumca Ričarda Kojla.

Kod danskog režisera Nikolasa Vindinga Refna, Burić je igrao i u naslovu “Bleeder” (1999).

Od najnovijih projekata, Burić je snimio američki film “Mayday” (2021) rediteljke Karen Sinore, sa Džulijet Luis, dansku seriju “Kauboj Kopenhagena”, a uskoro će biti i premijere danskih produkcija - kratkog horora “Knud Rising” i dugometražnog “Kopenhagen ne postoji” gde igra glavne uloge.

"Veoma bih voleo da snimam filmove i u Srbiji, otvoren sam za saradnju u vašoj kinematografiji", zaključio je hrvatsko-danski glumac Zlatko Burić kao prvi gost 18. izdanja filmskog festivala "Slobodna zona".

Festival u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu će trajati do 8. novembra i prirediće više od 60 dugometražnih igranih i dokumentarnih ostvarenja koja na razne načine imaju angažovanu ulogu.