Groznica nedeljne večeri uz Igru prestola

Napeto iščekivanje koje je trajalo 20 meseci završilo se u nedelju kada je prva epizoda sezone („Zimovrel“) emitovana pred čak 17,4 miliona ljudi, čime je postala najgledanija emisija u jednom danu u istoriji te kablovske televizije (HBO) koja je osnovana daleke 1978. godine. Naravno, očekuje se da ovaj rekord bude oboren već sledećeg meseca kada bude emitovana poslednja epizoda serije.

Dodajmo na ovo brojku od 55 miliona piratskih skidanja za samo jedan dan, i postaje jasno koliko je ova serija neverovatno popularna. Osma sezona biće najkraća do sada sa svega šest epizoda, a finale serije koje potpisuju David Beniof i D. B. Vajs zakazano je za 19. maj.

Nažalost, otkako su ostali bez materijala iz Martinovih knjiga, glavni producenti i autori serije, Beniof i Vajs imaju ozbiljnih problema sa scenarijom, što je bilo očigledno i u prvoj epizodi ove sezone. Kritičarka „Tajma“ Džudi Berman bez previše oduševljenja “Zimovrel” duhovito opisuje kao ponovni sastanak disfunkcionalne porodice koji se nikako ne završava.

S druge strane, dobro rediteljsko rešenje su paralele sa prvom epizodom serije, snimanom pre više od osam godina: zanimljivo je, a često i dirljivo videti kakvu je pustoš na telima i dušama junaka ostavio protok vremena, ali je čudno što se čini kao da scenaristi ovaj put ne znaju do kraja šta hoće sa likovima. Nedostatak smisleno uspostavljenih odnosa i jasnih konflikta između likova i dalje je jedan od glavnih problema postmartinovske “Igre prestola”. U prvoj epizodi prve sezone napetost među likovima je bila gotovo opipljiva, dok u ovoj, i pored u duge istorije međusobnih odnosa, likovi besciljno tumaraju Zimovrelom, skoro slučajno naleću jedni na druge, i razgovaraju mlakim uopštenim rečenicama nadajući se da će napetost podići njihovi dugi pogledi i značajno podignute obrve.

Ni Bermanova nije mnogo više blagonaklona u “Tajmu”, skrećući pažnju na još jedan problem: “Iz nekog razloga serija poslednje dve sezone pokušava da u 13 epizoda pokaže ono za šta je potrebno bar njih dvadeset”, dodajući da epska priča koja je bila najbolja kada je strpljivo razvijala likove i detalje, sada jurca bezglavom brzinom prema finalu.

Ostaje pitanje da li je stvarno bilo potrebno sav buyet umesto na ozbiljniji scenario i više smislenog vremena sa likovima, “spucati” na uzbudljivi let zmajeva (koji smo, u raznim varijantama, već milion puta videli na malim i velikim ekranima, od Harija Potera koji se strmoglavljuje nad Hogovortskim jezerom jašući na hipogrifu do prizora iz “Kako da trenirate sopstvenog zmaja”)? I pored viših pretenzija, naročito u prvoj sezoni, i nekoliko maestralnih epizoda (recimo okupacije Kraljeve Luke u drugoj sezoni) “Igra prestola” ipak nije uspela da se umetnički vine iznad zabavnog fenomena popularne kulture.

Ipak, treba uživati u onome što nam se nudi: od šolja, majica, pečata i gaćica sa grbovima omiljenih zaraćenih kuća, preko kladionica u kojima je moguće pogađati rasplet, videa u kojima fanovi snimaju reakcije na epizode, do Redita koji je dozvolio korisnicima da se glasanjem odluče ko će biti njihov kralj i podele se na divizije, serija pruža mogućnost svakom da bude deo zabavne igre koju može da podeli sa ljudima širom sveta, a to, ipak, i nije tako mala stvar.

Nastasja Pisarev