GLUMAC ZORAN PAJIĆ Ljubav briše svaku laž
NOVI SAD: Ljubav je za glumca Zorana Pajića moć i inspiracija za sve, a otuda je, verovatno, isplivala i njegova strast ka glumi, koja ga je zadivila, kada je još kao dečak prvu put gledao pozorišnu predstavu.
Čuvajući čoveka u sebi i ne zaboravljajući dedine reči da su dobrota i poštenje uvek na ceni, Zoran nije dopustio da ga promeni popularnost, koja je, čini se, stigla preko noći. Godinama je u svoj rad ulagao mnogo napora ne bi li ostvario dečački san. Delić njegovih snova je ispunjen kada je upisao i završio studije glume na Akademiji umetnosti braće Karić u klasi Predraga Ejdusa, od kog je upijao osnove zanata.
Kako su ga filmovi oduvek fascinirali, želja mu je da zaigra na filmskom platnu, jer je talenat do sada imao priliku da dokazuje u serijama. Tako je u Hrvatskoj pre šest godina prvi put zaigrao u seriji „Ruža vjetrova“, što mu je, kako kaže, pomoglo u daljoj karijeri. Njegovi snovi počeli su pre nekoliko meseci da se ostvaruju i u Srbiji, a domaća publika je Zoranovu ljubav prema glumi i harizmu kojom pleni brzo zavolela. Tome je definitivno doprinela uloga Nikole Isidorovića, pomalo samoživog zaljubljenika u slobodu, kojeg tumači u seriji „Istine i laži“ na Prvoj televiziji. Razlog velike popularnosti ove serije glumac pronalazi u tome što je ona publiku vratila nekim izgubljenim i zaboravljenim vrednostima.
"Izbegavali smo nasilje, psovke i ubistva. Ljubav je glavni sastojak naše serije. Ljubav prema porodici, partneru, prema prijateljima, kolegi, sestri… Ljubav koja opstaje i leči u najtežim situacijama. Ljubav je istina koja briše svaku laž”, objasnio je glumac Zoran Pajić, na početku intervjua za Dnevnikov TV Magazin.
Od samog početka emitovanja serija „Istine i laži” je kvalifikovana kao porodična. Koliko je po vašem mišljenju danas teško okupiti i zadržati celu porodicu pred malim ekranima?
U današnje vreme je teško okupiti celu porodicu i na nedeljnom ručku, a kamoli pred malim ekranima. A i kada se okupe, uglavnom su deca na telefonima, a roditelji izgubljeni u nekim svojim problemima. Upravo zato mi je veoma drago da naša serija okuplja porodicu svakog radnog dana i da svi zajedno posle odgledane epizode komentarišu postupke likova i uče iz njihovih grešaka. Mnogo roditelja mi je reklo da su počeli ovu seriju da gledaju na nagovor svoje dece. Naša serija govori i o nekim temama koje nismo imali priliku da vidimo na malim ekranima do sada, na jedan pristupačan i topao način.
Koliko se problemi savremenih junaka u vašoj seriji razlikuju od onih u čuvenim jugoslovenskim porodičnim serijama?
Porodica Isidorović je jedna prosečna srpska građanska porodica koja, kao i svaka druga, stalno kuburi sa novcem. Ali, razlika je u tome što fokus nije samo na besparici, nego na porodičnim vrednostima. Odnos Dane i Ilije se retko viđao na našim ekranima, jer oni bez srama i stida međusobno izražavaju svoju ljubav. Dana nije očajna domaćica koju muž maltretira, nego jedna samosvesna žena, uvek spremna na akciju, a Ilija nije alkoholičar koji će pre da provodi vreme u kafani nego u svojoj kući. Naprotiv, on je tu za svoju porodicu i zajedno sa Danom pokušava da reši probleme. Napravili smo jedan iskorak upravo zbog nekih likova i odnosa među njima koje nismo imali često priliku da vidimo ranije.
Gotovo svi glumci serije su više puta govorili da je atmosfera na snimanjima sjajna, te da svi zajedno funkcionišete kao porodica. Koliko je to značajno za jedan projekat i prenošenje emocije publici?
To je sigurno jedna od bitnih stavki u ovom poslu. Mi se bavimo emocijama, odnosima, ljudima, a publika sigurno može da oseti kada je energija u ekipi negativna i kad se ne veruje u ono što se radi. Poslednjih osam meseci radim na ovoj seriji i ona mi je dokazala da je velika sreća i privilegija raditi ono što voliš. Cela ekipa, i ona ispred i iza kamera, diše kao jedno, baš zato što svi verujemo da radimo dobru stvar koja donosi osmehe i radost u domove. Dobio sam nekoliko poruka u kojima nam se divni ljudi zahvaljuju što im u nekim teškim i bolnim trenucima naša serija izmami osmeh na lice. To je ta lepa i topla emocija koja ne može da se prenese ako ekipa to isto ne oseća.
Nedavno ste izjavili da je vaša glumačka veza sa Janom neraskidiva. Mislite li da to i publika primećuje i da ste zbog toga kao par omiljeni u seriji?
Sa Janom se nisam poznavao pre serije, ali sam bio upoznat sa njenim radom. Kada smo se prvi put upoznali na sastanku pre početka serije, odmah se osetila toplina i lepa emocija među nama. Sreća je imati za kolegu i prijatelja tako inteligentnu, talentovanu, darežljivu, profesionalnu, brižnu, dobru i iskrenu osobu kao što je Jana.
Je li vam rad na hrvatskoj seriji ,,Ruža vjetrova“ pomogao da sazrite kao glumac?
Kada neki projekat radite devet meseci neprekidno, možete mnogo da naučite kroz taj proces sazrevate kao glumac i to se vidi na ekranu. Gluma je takav posao da stalno učite i istražujete iznova. Zanat je nešto što ostaje, a kada radite na nekom novom liku, počinjete sve ispočetka i skoro da nikad ne znate kako će taj lik izgledati na kraju. U tom kopanju, traženju, istraživanju i jeste čar ovog posla.
Šta ste naučili od tamošnjih kolega i reditelja?
Način rada je skoro isti kao i kod nas. U ,,Ruži vjetrova" sam govorio splitskim naglaskom i morao sam dobro da ga naučim i savladam kako bih mogao u potpunosti da baratam likom. Veliki glumac Žarko Radić, koji je igrao mog oca, me je naučio da je mera u glumi veliko umeće.
Da li je bolje govoriti istinu ili, kao likovi u seriji, ponekad opravdano koristiti laži?
Laž uvek ispliva u nekom trenutku. Lažemo iz slabosti, straha, bola i nesigurnosti. Skoro da ne postoji čovek koji nije izrekao bar neku sitnu laž, ali prvenstveno treba biti iskren prema sebi, kako ne bi lagali druge. Svaka laž, koja ugrožava drugu osobu, je neprihvatljiva.
Vladimir Bijelić
Foto: Aleksandar Krstović