FILM O TRGOVINI DECOM „ZVUK SLOBODE” NADMAŠIO INDIJANU DŽONSA: Božija deca nisu na prodaju
Film o trgovini decom „Zvuk slobode”, po zaradi, nadmašio je peti deo franšize o Indijani Džonsu, ali i probudio mnoge kontroverzne teorije. Film reditelja Alehandra Monteverdea „Zvuk slobode” (Sound of freedom), čija se radnja temelji na istinitim događajima, predstavljen je američkoj publici u bioskopima premijerno 4. jula, na Dan nezavisnosti u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegovo prikazivanje ostavilo je „gorak ukus u ustima" nekima od gledalaca zbog same teme filma ali i surovosti prikazanog.
„Zvuk slobode" je akcioni film koji govori o stvarnoj životnoj priči Timotija Balarda, kog tumači Džim Kavizel, koji je dao ostavku u američkom Ministarstvu za unutrašnju bezbednost kako bi se predao spasavanju života dece koje su žrtve trgovine. Priča prati ove užasne događe koja se dešavaju u Kolumbiji.
Glavni glumac Džim Kavizel, pored glumačkog talenta, ovaj film je upriličio i adekvatnom pripremom za ulogu. On je izjavio da je, u toku stvaranja filma, učestvovao u stvarnoj organizaciji procesa za spasavanje dece koje su žrtve trgovine. U sobi za simulaciju, koju koristi policija i vojska za treniranje, Džim je odrađivao simulirane borbe na blizinu (CQC). Ta soba prikazuje moguće scenarije kada se u borbi, najčešće sa vatrenim oružjem, nađu vojne jedinice, organi za sprovođenje zakona i kriminalni elementi, ali i u drugim situacijama. Takođe, boravio je i u ratnoj sobi (War room) u kojoj je, preko satelitskog snimka, gledao izvođenja stvarnih misija. Na taj način se pripremao za predstojeći zadatak, zapisujući beleške o potrebnim koracima koje je neophodno preduzeti u datim situacijama. Uprkos njegovoj želji, nadležni su mu zabranili da sa njima ode na zadatak, zbog toga što je misija procenjena kao previše opasna. Osim toga, Džim je zaprepastio javnost navodeći u intervjuima da očekuje pritisak od ljudi iz pedofilskog lanca te da sve unapred obaveštava da nije suicidan ukoliko mu se nešto desi i zvanična informacija bude da je počinio samoubistvo.
Mnoge nedaće zadesile su stvaranje ovog filma što im je put do emitovanja izuzetno otežalo. Dizni, ali i mnoge druge produkcijske kuće su odbile da snime ovaj film, što je dovelo do različitih prepreka prilikom njegove realizacije. Međutim, film je kupio „Ejndžel studios" i doveo ga do bioskopskih sala širom sveta. Distribuirala ga je pomenuta nezavisna produkcijska kuća, a snimljen je sa svega 15 miliona dolara. Iako je prikazan u duplo manje bioskopa nego „Indijana Džons", ovaj film je nadmašio Diznijevu produkciju na koju je potrošeno 200 miliona dolara. Pozadina ove priče jeste da je, nekada, Dizni bio vlasnik prava „Zvuka slobode“. Međutim, kupio ga je sa namerom da ga nikada ne objavi. Ipak, Dizni je morao da proda prava, a otkupio ga je upravo „Ejndžel studios".
Mel Gibson protiv pedofilije
Proces nastanka filma „Zvuk slobode“ trajao je veoma dugo, a ono što je zanimljivo u vezi sa tim jesu glasine da je u pronalaženju produkcije, koja će da distribuira ovaj film, pomogao poznati američki glumac Mel Gibson. Kako se navodi, ovaj Oskarom nagrađeni glumac i režiser, odigrao je glavnu ulogu u pronalaženju adekvatnog distributera, ali i da je finansirao marketinšku kampanju. Mel Gibson ne krije svoje stavove, a poznate su i njegove ranije tvrdnje da u filmskoj industriji vladaju pedofili.
Misija ove potresne, ali istinite, priče jeste da se, na globalnom nivou, podigne svest o užasima seksualne eksploatacije dece i trgovine decom, ali i da se ljudi ohrabre da ga pogledaju kako bi se, o ovoj temi, pokrenuo dijalog unutar porodica i celog društva.
Kako bi izvukli svoje zaključke, poklonici ove teorije, koriste se vestima, istorijskim činjenicama i numerologijom. Povezali su ovog bivšeg predsednika sa filmom o trgovini decom zato što ga je privatno emitovao u golf klubu, a kako se spekuliše, prisustvovali su izvršni direktor desničarske medijske kuće "Breitbart News" Stiven Benon, politički kandidat i nekadašnji prezenter vesti Kari Lejk i politički aktivista Džek Posobec.
Teoriji zavere doprinose videi koji su se pojavili na Tiktoku u kojima ljudi govore o čudnim dešavanjima unutar bioskopa tokom prikazivanja pomenutog filma. Kako navodi jedna od autorki videa, u toku prikazivanja „Zvuka slobode", u jednom od bioskopskih sala, masovno su evakuisali ljude iz njega zbog navodne uzbune, što je bilo veoma čudno. Ceo tržni centar ostao je pun, dok je uzbuna važila samo za ljude koji su posetili bioskop dok im niko nije dao objašnjenje zbog čega moraju da ga napuste. Ljudi na društvenim mrežama počeli su da spekulišu o pokušaju zabrane emitovanja filma te i da je ovo možda prvi suptilan korak ka tome. Pored evakuacije, još jedna osoba izvestila je javnost da su, navodno, u toku projekcije isključili klimu u bioskopskoj sali, zbog čega je bilo nepodnošljivo toplo.
Uprkos svim spekulacijama i problemima, film i dalje nije zabranjen, a njegova popularnost je sve veća. Nije poznato da li će se film emitovati u Srbiji, ali se može očekivati na sajtovima za filmove, samo u slučaju da ne bude potpuno zabranjen.
Ivana Japundža