Den Tana: Svi snovi su mi se ispunili

Hvala Srbiji što mi daje orden. Uvek je najlepše kad primiš nešto od najdraže zemlje, a to je Srbija, rekao je Tanasijević povodom "Beogradskog pobednika" koji će mu biti uručen na predstojećem Festu za doprinos filmskoj umetnosti kao producent.

Tanasijević je dodao da mu je čast što će "Beogradskog pobednika" dobiti uz Lordana Zafranovića koga "strašno poštuje kao režisera".

Povodom filma "Zlatni rez 42 (Đeca Kozare)" na kome trenutno Zafranović radi, Tanasijević je primetio da "nikad nije kasno" da dobije Oskara.

On bi dobio Oskara, rekao je Tanasijević za Zafranovićevu "Okupacija u 26 slika" iz 1978. godine, dodavši da o razlozima zašto se nije našao u konkurenciji za najbolji strani film treba da govore ''političari koji su vodili državu".

Otišao sam iz Jugoslavije, nisam znao o Jasenovcu, o tragedijama za vreme rata. To se sve krilo od nas, ne znam zašto, naveo je Tanasijević.

Bio je, između ostalog, koproducent filma "Poseban tretman" (1980) reditelja Gorana Paskaljevića koji se našao u Kanu i prisetio se da su naše novine pisale da je kupio i namestio njegov ulazak u takmičarsku konkurenciju.

Nikog nisam znao na Kanskom festivalu. Meni su najveći neprijatelji bili naši ljudi. U Americi navijaju za tebe kad uspeš, rekao je Tanasijević (90).

Tanasijević se prisetio da je tokom Drugog svetskog rata i potom u komunističkoj Jugoslaviji život bio težak, da je sa deset godina zaradio prve novce pomažući seljacima da prodaju svoju robu u Beogradu, i da je tada naučio kako da zaradi i da se uz posao ne treba u životu plašiti ničega.

Maštao sam da budem fudbaler i glumac u Holivudu. Uspeo sam daleko više nego što sam sanjao. Smatram sebe najsrećnijim čovekom na kugli zemljaskoj. Ne bi menjao svoj život ni s jednom osobom, naglasio je Tanasijević.

Kao 18-godišnjak je sa rerezentacijom Beograda stigao u Brisel 1952. godine, gde je odlučio da ostane nakon pretnje političkih komesara da ga više neće pustiti iz zemlje, potpisavši za klub Anderleht, ali je ubrzo prodat Hanoveru, a odatle je otišao u Kanadu, da bi na kraju zaigrao fudbal i u SAD.

Nikad se nisam plašio ničega. Imao sam hrabrost i svi su mi se snovi ispunili. U životu je najvažije imati pozitivnu energiju. Bio sam gladan i žedan, mogao sam da poginem, ali imao sam sreće, naveo je Tanasijević.

U Americi je naučio engleski jezik nameran da ostane, upisao je glumačku školu da bi se unapredio, družio se sa gangsterima, bogatašima, sirotinjom i lopovioma, ali se držao svog izabranog puta koji je "najteži, a pravi put - da se ne plašite posla, da ne lažete, da navijate za svakoga da je uspešan".

Ceo svet je bio protiv Novaka (Đokovića), a danas cela planeta navija. On je uzeo pravi put. On je našao put od sedme, osme godine. Rekao je da će biti pravak sveta i evo ga - prvak sveta, ocenio je Tanasijević.

Uprkos svim iskustvima i uspesima u Americi, Tanasijević je istakao da je "najviše naučio u Jugoslaviji", živeći u njoj u najteže vreme - "ako radiš moći ćeš da živiš i da se snađeš, moraš da probaš i ne smeš da se plašiš toga".

Tanasijević se u životu svega nekoliko meseci bavio i politikom, učestvujući u kampanji za predsednika SAD Džona Kenedija na izborima 1960. godine, kada je išao po srpskim crkvama i molio Srbe da glasaju za njega.

Kenedijevom bratu Bobiju Kenediju i glumcu Piteru Lofordu je podneo izveštaj da su mu "psovali majku u svakoj crkvi i rekli: 'Nećemo nikad za katolika'", prisetio se Tanasijević, koji je shvatio da je bavljenje politikom "najveća glupost".

Poznavajući nemački jezik Tanasijević je prvu ulogu dobio u ratnom filmu "Neprijatelj ispod mora", u kome je igrao kormilara u podmornici uz glavne glumce Roberta Mičama i Kurta Jurgensa. Tada je na nagovor drugih promenio ime u Amerikancima jednostavnije za izgovor Den Tana.

Uvek sam igrao fašistu, komunistu, mafijaša. Nikad nisam poljubio devojku, uvek su me ubili. Ali sam dobro živeo od toga, priznao je Tanasijević.

Pored glume, Tanasijević je zarađivao i od fudbala, postao je vlasnik kluba Toros, a na nagovor dvojice poznanika je 1964. godine kupio od njih za 30.000 dolara restoran.

To mi je najveći uspeh u životu, a najmanje sam želeo da budem restorater. Pošto mi je otac bio restorater, mama me zaklela da neću ući u taj biznis, prisetio se Tanasijević.

Njegov restoran "Den Tana" je postao jedno od prestižnih mesta u Los Anđelesu, gde su "mnogi brakovi spojeni, mnogi su se razveli", a od nebrojenih slavnih ličnosti Tanasijević izdvaja priču kako je kao mladi glumac Al Paćino kod njega zaradio prve novce u Holivudu.

Al Paćino mu je kasnije pričao kako je sa jednim kolegom došao u njegov restoran čuvši da tu može da upozna agente i druge uticajne ljude iz filmske industrije, a pošto nisu imali rezervaciju dopušteno im je da čekaju uz šank.

Dok su čekali došla je dama i dala mu parče papira. To je kad ostaviš kaput. On je pridržao kaput i ona mu dala deset dolara. Poručili su po dva martinija i zaradili prve pare u Holivudu, prisetio se Tanasijević.

Priznao je da ne zna ko nije prošao kroz njegov restoran pošto serviraju 250 večera svako veče, a otvoreni su od pet do dva ujutro, kada moraju da isteruju goste.

Početne dve godine je bilo teško, pošto je kao Jugosloven otvorio italijanski restoran u Americi, ali je posao krenuo nakon jedne odlične kritike u novinama, i od tada su bukirani danima unapred.

Tanasijević je dodao da je imao ponudu da otvori lanac restorana i da je odbio milione dolara.

Prema njegovim rečima, u Beogradu je bilo divnih restorana koje je trebalo čuvati kao tradiciju, umesto što su se ugostitelji okrenuli splavovima.

Naša je odlična kuhinja. Nema stranca da je otišao iz Srbije koji nije rekao 'nikad nisam bolje jeo'. Kod nas se jede više i baci više nego i u jednoj zemlji u svetu, primetio je Tanasijević.