ATRAKTIVAN FILM O PADU I USPONU ROBIJA VILIJAMSA Kako se postaje pop-zvezda?

Možda je Robi Vilijams pravi primer za tu priču. Nepoznat dečkić, među stotinama drugih, samo je čekao svoju priliku. Nadao se da ima ono nešto ekstra. Kada je imao priliku da se pokaže, kao član bojz benda „Take That“, uprskao je. Ipak, istrajao je i sada predstavlja pravi planetarni hit, doduše, preplavljen svetlostima mnogih drugih koji su se pojavili u međuvremenu. Reklo bi se pravo vreme da utvrdi svoj status.

Filmom „Bolji čovek“, naslovljenom po jednoj od Robijevih pesama (Better Man), Vilijams je zacementirao karijeru punu uspona i padova. Zapravo, za to je bio samo naručilac posla i voice over (pozajmljivač glasa). Posao je uradio profesionalac, čovek u poslednje vreme zadužen da zvezde sijaju još sjajnije - Majkl Grejsi. 

Na filmskom ekranu, Grejsi je već ovekovečio Eltona Džona (kao producent), a režirao je i filmove o super-zvezdi Pink, kao i film „Veličanstveni šoumen“ o P. T. Barnumu, kojeg je igrao Hju Džekmen. Upravo P. T. Barnum, svojevrstan „izumitelj“ scenskog spektakla među koje se danas ubraja i mjuzikl. Majkl Grejsi je reditelj koji se od upravo od muzičkog teatra, preko vizuelnih efekata, sada specijalizovao i za filmove o muzičarima. 

Za film „Bolji čovek“, mora im se priznati, Vilijamsu i Grejsiju, smislili su jedinstvenu foru koja drži ceo film. Robert, poznatiji kao Robi, prikazan je kao majmun. Može se prepustiti gledaocu da nagađa zašto je to tako, iako je veoma izvesno iz priloženog, da se Robi veći deo svog života upravo osećao tako – poput cirkuskog majmuna, zatočenog, izrabljivanog, potpuno povučenog u svoj svet kada su u pitanju autentične emocije i doživljaj drugih. 

Ljubitelji životinja će se sigurno žaliti, iako nije povređen nijedan majmun. Naprotiv, prikazan je toliko veličanstveno da bi se i tvorci „Planete majmuna“ mogli požaliti. Kompjuterski generisana animacija (CGI) je veoma impresivan segment filma. Uopšte nije napadan, a sveprisutan. I odlično se slaže sa muzičkim kompozicijama i koreografijom plesačkih tačaka koja ostavlja bez daha.

Ono što je mnogo važnije za film, a i doživljaj gledaoca, jeste to da je Robijeva priča ispričana na veoma emotivan način, blizak najširim krugovima, tako da ne morate biti neki veliki ljubitelj muzike bojz bendova ili britanskih pop-idola, da biste uživali u ogromnom delu filma. Njegov odnos sa ocem, majkom, bakom, devojkom, drugarima, pun je životnih detalja koje je reditelj filma znao da ispriča na veoma sugestivan način. U očima majmuna Robija, fazama njegovog odrastanja, zabeleženo je mnogo bola, posrtanja u svim pravcima i oblicima. Visina do koje je dospeo, mogla bi da bude lako samo posledica odbacivanja od dna, velike snage odraza koju je ovaj čovek imao od starta. 

Zanimljivo, ovih dana u bioskope stiže još jedna muzička priča. Bob Dilan. Taj čovek je dobio i Nobela i sigurno neće predstavljati majmuna. Pitam se samo na šta bi on ličio u svetu životinja.