АТРАКТИВАН ФИЛМ О ПАДУ И УСПОНУ РОБИЈА ВИЛИЈАМСА Како се постаје поп-звезда?

Можда је Роби Вилијамс прави пример за ту причу. Непознат дечкић, међу стотинама других, само је чекао своју прилику. Надао се да има оно нешто екстра. Када је имао прилику да се покаже, као члан бојз бенда „Take That“, упрскао је. Ипак, истрајао је и сада представља прави планетарни хит, додуше, преплављен светлостима многих других који су се појавили у међувремену. Рекло би се право време да утврди свој статус.

Филмом „Бољи човек“, насловљеном по једној од Робијевих песама (Better Man), Вилијамс је зацементирао каријеру пуну успона и падова. Заправо, за то је био само наручилац посла и voice over (позајмљивач гласа). Посао је урадио професионалац, човек у последње време задужен да звезде сијају још сјајније - Мајкл Грејси. 

На филмском екрану, Грејси је већ овековечио Елтона Џона (као продуцент), а режирао је и филмове о супер-звезди Пинк, као и филм „Величанствени шоумен“ о П. Т. Барнуму, којег је играо Хју Џекмен. Управо П. Т. Барнум, својеврстан „изумитељ“ сценског спектакла међу које се данас убраја и мјузикл. Мајкл Грејси је редитељ који се од управо од музичког театра, преко визуелних ефеката, сада специјализовао и за филмове о музичарима. 

За филм „Бољи човек“, мора им се признати, Вилијамсу и Грејсију, смислили су јединствену фору која држи цео филм. Роберт, познатији као Роби, приказан је као мајмун. Може се препустити гледаоцу да нагађа зашто је то тако, иако је веома извесно из приложеног, да се Роби већи део свог живота управо осећао тако – попут циркуског мајмуна, заточеног, израбљиваног, потпуно повученог у свој свет када су у питању аутентичне емоције и доживљај других. 

Љубитељи животиња ће се сигурно жалити, иако није повређен ниједан мајмун. Напротив, приказан је толико величанствено да би се и творци „Планете мајмуна“ могли пожалити. Кoмпјутерски генерисана анимација (CGI) је веома импресиван сегмент филма. Уопште није нападан, а свеприсутан. И одлично се слаже са музичким композицијама и кореографијом плесачких тачака која оставља без даха.

Оно што је много важније за филм, а и доживљај гледаоца, јесте то да је Робијева прича испричана на веома емотиван начин, близак најширим круговима, тако да не морате бити неки велики љубитељ музике бојз бендова или британских поп-идола, да бисте уживали у огромном делу филма. Његов однос са оцем, мајком, баком, девојком, другарима, пун је животних детаља које је редитељ филма знао да исприча на веома сугестиван начин. У очима мајмуна Робија, фазама његовог одрастања, забележено је много бола, посртања у свим правцима и облицима. Висина до које је доспео, могла би да буде лако само последица одбацивања од дна, велике снаге одраза коју је овај човек имао од старта. 

Занимљиво, ових дана у биоскопе стиже још једна музичка прича. Боб Дилан. Тај човек је добио и Нобела и сигурно неће представљати мајмуна. Питам се само на шта би он личио у свету животиња.