Artur Frank, reditelj: Zahvalno je imati narcisa za glavni lik

Olavi Hakasalo, poznatiji pod svojim pseudonimom Oliver Houk, bio je najčuveniji hipnotizer u svojoj zemlji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Rasprodavao je na stotine predstava sa svojim hipnotizerskim tačkama, vodio je uspešnu privatnu praksu, sve dok osamdesetih nije bio optužen za prevaru. Film istovremeno prati i hladnoratovske prilike u Finskoj, tokom 25-ogodišnje vladavine predsednika Urha Kekonena. Ovo ostvarenje biće prikazano u selekciji „Vatromet“ na 13. izdanju Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks, koji se ove godine održava od 3. do 10 septembra onlajn, ali i na nekoliko lokacija u Beogradu.

– Proces odabira teme i glavnog lika za dokumentarac za mene je poput zaljubljivanja – otkriva nam Artur Frank. – Teško je precizno opisati kako i zašto se to dešava, ali u ovom slučaju to je bilo manje-više na prvu loptu. Prijatelj mi je spomenuo neobičnog hipnotizera po imenu Oliver Houk, koji je imao bizaran uspon i pad u Finskoj između pedesetih i kraja osamdesetih godina prošlog veka. Čim sam čuo njegov glas na starom snimku hipnoze i simultano pronašao na netu njegovu fotografiju, postao sam ubeđen da ću provesti dosta vremena baveći se ovim čovekom i njegovom pričom. Znao sam da počinje avantura.

Koliko dugo ste radili na ovom filmu i da li vam je bilo teško da pronađete materijale o njemu?

– Čitav proces je trajao četiri godine, od početne ideje do prve projekcije filma. Ne bih rekao da je bilo preteško naći snimke i ostale filmske elemente, ali bio je to veoma spor i monoton proces. Istovremeno i neizmerno zabavan.

Šta vam je bilo najfascinantnije u liku i delu Olivera Houka?

– Njegove oči i njegova ubeđenost o vlastitom značaju. Za pripovedača je veoma zahvalno ako imate glavnog lika koji je istinski narcis, jer je tada potpuno jasno i šta hoće i zašto. Bilo je lako ustanoviti koji su mu ciljevi i svrha delovanja, jer je svoju grandioznu viziju izražavao više nego očigledno u svojim snimcima i tekstovima. Dodajte svemu tome i njegov autsajderski osećaj i konstantnu borbu koju je u svom umu vodio sa raznim silama.

Danas je, umesto Olivera Houka i njemu sličnih, popularna neka vrsta pozitivn psihologija koja promoviše moć sugestije na drugi način. Mogu li se te dve stvari porediti?

– Mislim da bi se Houk sasvim dobro snalazio i u današnjici kao neka vrsta lajf kouča ili iscelitelja. On je bio taj tip osobe, koja pronađe način da bude uspešna. Ali takođe bi bilo neizbežno da se slomi i sagori, nevezano za doba u kome bi živeo.

Da li vi verujete u moć sugestije?

– Verujem. Zapravo, sve to sam potpuno demistifikovao još dok sam bio u srednjoj školi. Moja profesorka psihologije napravila je malu jednostavnu vežbu za naše odeljenje, gde nas je uvodila u neku vrstu lagane, plitke hipnoze. Potom nas je uverila da ne možemo da podignemo šake sa stola. Ovaj 15-ominutni eksperiment ubedio me je da hipnoza, ili moć sugestije, funkcioniše i moćno je sredstvo, bilo da se koristi za plemenite ili loše svrhe. S obzirom na to da sam sve ovo imao u glavi kada sam počeo snimanje filma, sam čin hipnoze mi ni u jednom trenutku nije bio najzanimljivija stvar. Više su me privukli likovi i njihove borbe, i način na koji ova priča korespondira sa životom u sadašnjosti.

Kako je publika reagovala na film i da li je bilo razlike između Finaca i ljudi iz drugih zemalja?

– Finci su imali potpuno drugačiji ugao gledanja jer su mogli da se vežu za događaje i likove, najviše za predsednika Kekonena, ali dosta ljudi se seća i samog Olivera Houka iz njihove mladosti. Kontekst je zbog toga bogatiji za Fince. Međunarodna publika zato u većoj meri ima osećaj otkrivanja, jer im je kontekst nepoznat. Uopšte gledano, deluje da publika uživa u filmu odakle god da je, ali iz različitih razloga.

Kako se situacija sa pandemijom odražava na vašu kreativnost i rad?

– Dva projekta na kojima radim su odložena zbog virusa, ali sa druge strane imao sam vremena da radim istraživanja za neke buduće projekte. Sebe smatram dovoljno srećnim, jer ima ljudi u ovom poslu koji su prošli mnogo gore.

Šta imate u planu u budućnosti?

Moj sledeći film je o novinarstvu u Finskoj tokom Hladnog rata, i biće gotov tokom naredne godine. Paralelno radim na dokumentarnoj seriji o heroju koji je postao anti-heroj, i taj projekat će ugledati svetlost dana takođe 2021. godine.

Tamara Markić