Fantastično stvaralaštvo Ursule Legvin: O najlepšim zmajevima

„Iako je ponajviše prepoznata kao pisac SF-a, Ursula Legvin nije bila time oduševljena jer je pisala i druge stvari. Doduše, jeste najviše nagrada dobila vezanih za naučnu fantastiku“, rekla je Ivana Damjanović, napominjući da je dobar deo njenog opusa preveden kod nas, kao što je Hainski ciklus SF romana, ali fantazijsko Zemljomorje.

“Leva ruka tame” je čuveno delo iz 1969. godine, istakla je Jelena Jokanović, rekavši da je priča o androgenim stanovnicima jedne planete tada izuzetno ođeknula, ali i dovela do toga da spisateljica bude ozlojeđena što se isticalo da se ona bavi pitanjem roda, iako je ona sama smatrala da ta knjiga govori o balansu.

„U toj knjizi“, dodala je Nađa Duhaček.

„Ursula je pričala i o prelasku u drugu kulturu, temu kojoj se kasnje vraćala, a takođe otvara priču i o temi kolonizacije. Interesantno je da u tim ranim fazama bira da joj glavni protagonisti budu muškarci, što će se kasnije menjati čime je pokazala kako je kroz svoje pisanje imala fantastičan proces transformacije.“

Osim o Zemljomorju, bilo je reči i o naučno fantastičnom romanu “Čovek praznih šaka” (1974. godine objavljen sa podnaslovom Veličanstven ep o jednoj dvosmislenoj utopiji), gde je bitno pitanje anarhizma, mada, po nekima čak možda više politička teorija nego sam roman. Doduše, postoje tumačenja i da je reč o „postmodernom anarhizmu“, tako da zapravo ovo delo predstavlja najdirektniju političku knjigu u opusu Legvinove. Ona se u njemu bavi i odnosom između nauke i tehnologije, a za fanove SF-a sigurno je interesantan zato što u priči o Ekumeno ovde objašnjava nastanak svojih čuvenih pronalazaka – ansibla i NAFAL brodova.

Definitivno nije pisala visokotehnološke romane, ali se jeste bavila tehnologijom koja je „zapostavljena“ i koje su razvijale žene – od grnčarstva, pripitomljavanja flore i faune, kulinarstva…

N. D.