Egziperijev „Mali princ” kao crtani film
Više puta ekranizovana, izvođena kao opera i balet, prva animirana verzija režisera Mark Ozborna romana Antoana de Sent Egzeperija „Mali princ” u bioskope u Srbiji
stiže 26. novembra. Svetska premijera održana je krajem maja ove godine na Kanskom festivalu. „Mali princ” je proglašen za najskuplji francuski animirani film svih vremena, sa buyetom od čak 81,2 miliona dolara. Projektom je rukovodio proslavljeni američki režiser Marka Ozborn, a na snimanju dugom tri godine učestvovala je ekipa od 250 članova, sastavljena od majstora animacije iz “Diznija”, “Piksara” i “Drim Vorksa”, koji su napravili spektakularnu kombinaciju klasične i komjuterske animacije.
Prve kritike posle projekcije bile su veoma pozitivne. Filmski znalci složili su se da je ostvarenje Mark Ozborna uspešno dopunjeno savremenom pričom i uvođenjem novih likova, te da se to odlično uklopilo sa poznatim lirskim i melanholičnim sižeom knjige, prenele su agencije. Sve to je, zapravo, nastavak divnog putovanja jedne knjige za sva vremena, koja je prevedena na 257 jezika i najprevođeniji je naslov posle Biblije.
Antoan de Sent-Egziperi (1900-1944) francuski pilot i književnik, preselio se u Njujork 1940. godine i tu je počeo da piše knjigu posvećenu svom najboljem prijatelju Leonu Vertu, kada je bio dečak (uz objašnjenje da “ta odrasla osoba živi u Francuskoj, gde je gladna i gde joj je hladno”). Knjiga se pojavila 1943. godine, na engleskom i na francuskom, uz originalne Sent Egziperijeve ilustracije. Godinu dana kasnije autor je poginuo kao saveznički pilot-izviđač, a dve godine kasnije, njegova čarobna priča objavljena je u Francuskoj. Originalni rukopis sa ilustracijama čuva se u njujorškom Muzeju Morgan.
“Mali princ” je nastao kao bajka, jer su deci širom sveta u vrtlozima Drugog svetskog rata bajke bile itekako potrebne. A kasnije su je zavoleli i odrasli (koji su takođe bili, a neki večito ostali deca). I onako kako je Mali princ prihvatio savet mudre lisice, tako su učinili i čitaoci. Nije teško za razumeti: “Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati”. Dečak koji je došao sa udaljene planete, naučio nas je kako da budemo odani i da volimo.
Književni tumači “Malog princa” svrstavaju među filozofske bajke; ovo je knjiga o stvarnom svetu i ljudskim zabludama, grehovima, ali i o nevinosti i otkrićima bez kojih život nije moguć. Antoan de Sent Egziperi i dalje inspiriše čitaoce, izdavače, umetnike. Ovih dana beogradska “Paideia” je objavila pet njegovih romana u jednoj knjizi. To su “Pošta za jug”, “Noćni let”, “Zemlja, ljudi”, “Ratni pilot” i “Pismo taocu”. Svi nose humane poruke o ljubavi, herojstvu, ljudskom požrtvovanju i veri u dobrotu.
A naš prevodilac i pisac Dejan Tiago Stanković koji živi u Lisabonu, objavio je nedavno roman “Estoril”(“Geropoetika”, 2015). Radnju je smestio u vreme Drugog svetskog rata, mesto zbivanja je Lisabon, a jedan od junaka je Antonan de Sent Egtziperi.
R. Lotina
Magično i emotivno putovanje
Radnja animirane verzije “Malog princa” prilagođena je užurbanom modernom vremenu. Devojčica odrasta uz strogu, ambicioznu i požrtvovanu majku koja je priprema za realan život u svetu odraslih. Ona upoznaje Avijatičara, suseda, starijeg ekscentričnog, ali ljubaznog čoveka i među njima se rađa toplo i iskreno prijateljstvo. On je uvodi u neobičan svet gde je sve moguće, svet u koji ga je davno uveo Mali Princ, dečak sa druge planete koga je sreo kada se njegov avion srušio u Sahari.
Tako počinje magično i emotivno putovanje Devojčice kroz univerzum Malog Princa. Ona ponovo pronalazi svoje detinjstvo i shvata da su veze među ljudima ono što je najvrednije u životu, a da se najbitnije stvari prepoznaju srcem.