Doprinos vizuelnom marketingu grada
U Novom Sadu dovoljno je reći Tvrđava. Prekoputa se ljute - Petrovaradinska tvrđava! Svi joj tepaju Đava.
Ima neki đavo. Da nije nje, ne bi bilo ni Novog Sada. Gradovi su nekad često nicali uz vojne utvrde. Sad joj slava obilazi svet, putem slike i tona sa Egzita.
Nukleusom novosadskog života zovu je Dragan Stojmenović i Antal Silard, koji su napravili film o ovoj vekovnoj postojbini ciglja i bilja, iz generacije u generaciju naseljavane različitim svetom. U filmu se čuveno zdanje na petrovaradinskoj steni naziva fenomenom - “Fenomen tvrđava” (“ENU”, 2016).
- To nije stena, to je kristalni monolit koji leči ljude. Dunav nije mogao da ga probije! Zato oni koji spavaju u lagumima, ozdrave “preko noći” - sa uzbuđenjem grupi novinara objašnjava jedan detalj filma Dragan Stojmenović.
“Fenomen tvrđava” je premijerno prikazan krajem prošle nedelje, kao inicijalni uzorak nečega što bi moglo da se izrodi u serijal od šest epizoda, otkriva Silard Antal, naglašavajući da to može da se posmatra i kao lični doprinos u vizuelnom marketingu kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.
Stojmenović i Antal angažovali su niz stručnjaka i kreativaca ne bi li film o najpoznatijem novosadskom toponimu delovao što uverljivije i intrigantnije. Iako su poštovali istraživački pristup u stvaranju dokumentarnog dela, konsultovali mnoge koji se ceo život bave “Gibraltarom na dunavu” (istraživač Veljko Milković, arheolog Radovan Bunaryić), film je ipak vođen u pravcu igranog ostvarenja. Objektivnost je pretpostavljena subjektivnosti. Istina - umetnosti.
Od nastanka, pa do Egzita, sve priče su tu, ali nema konkretnih imena, godina, događaja. Sve je predstavljeno kroz upečatljivu sliku (direktor fotografije Jovan Milinov - Toba) i ton (muzika autorskog dvojca), koje povezuje naracija fenomenalnog Ramba Amadeusa, Svetskog Mega Cara. Kao i uvek, on se baš uživeo u ulogu i doprineo mešanju žanrova naučno-obrazovnog, fantastičnog i zabavnog.
- Dokumentarizam je najozbiljniji filmski žanr. Zaštita kulturne baštine, ekologija, tehnologija, savremena umetnost, zabava, sve je tu... - reći će Antonije Pušić, alijas Rambo Amadeus. - Ovde izlaziš iz umetničkog egoizma i ulaziš u nešto šire. Bilo je i boljih spikera, ali autori su izabrali mene.
Rambu tekst je legao, mada ga nije pisao. On mu je dodavao efekte, kako su zadovoljno primetili autori nakon projekcije. Ispostavilo se da je ključni saradnik na tekstu jedan drugi muzičar, Slavko Matić iz novosadskog benda “Zbogom Brus Li”. On je bio taj koji je uspeo činjenice da pretopi u maštovitu apokrifnu skriptu, koja ne govori sve, ali sve uspeva da ostavi gledaocu, na uživanje.
- Išao sam na poetsko. Kostur sam dobio. Nije bilo lako, a bilo je super razmahati se - predočava Matić svoj deo priče. - Sve je rađeno specijalno. U tami, mistično. Razmiljajući o nama, o životu, smislu... Rambov glas je legao dobro jer je on “mračan” i “filozofski” nastrojen tip.
“Fenomen tvrđava” je za toplu preporuku svima koji su u detinjstvu ili kasnije, provodili romantične trenutke okruženi zidinama i zelenilom petrovaradinskog festunga. Svima onima koji su slušali o alama koje jedu ljude, zombi-Turčinu, tunelu ispod Dunava. Ili onima koji znaju nešto i o arhitekturi, vojnama, arheologiji, istoriji... “Fenomen tvrđava” je film za sve!
I. Burić