ČAS/OPISI: Sećanje na Danila Kiša
Novembarska sveska Letopisa Matice srpske počinje novom proezijom Gojka Đoga, Rajka Lukača, i prozom Vesne Kapor, Sonje Atanasijević i Dejana Simonovića.
Tu su i osvrti na nove i neke starije naslove. Takođe i sećanja na važne ličnosti naše istorije: Ivan Negrišorac pisao je o naučnoj i pedagoškoj misiji “Teorije književnosti” Dragiše Živkovića (knjizi koja je i danas bukvar svakom studentu književnosti), a Božica Mladenović, o heroini Velikog rata Milunki Savić.
Centralno mesto u najnovijem LMS pripada osamdesetogodišnjici rođenja Danila Kiša. Autori eseja su Aleksandar Jerkov “Uvek o Kišu, a sada još i o pitanju ljubavi ’u jesen godine 7464. (po vizantijskom računanju vremena)”, na kraju nešto o Ničeu i orfizmu”), Radomir V. Ivanović, “Estetička, poetička i kritička opredeljenja Danila Kiša”, Mirjana Bečejski, “Pohvala vrsti: esejisti Sreten Marić i Danilo Kiš“, Ivan Šterleman, “Izgubljeni poslužavnik” i Viktor Škorić, “Foto-album kao baršunasta priča: jedno čitanje Kišovij Ranih jada”).
Jubilej za poštovanje
Subotički časopis za književnost, umetnost i kulturu “Rukoveti” ove godine je obeležio sopstveni jubilej vredan poštovanja, a to je šezdeseti rođendan. Objavljen je tim povodom i svečani (pet puta obimniji) broj. Međutim i u najnovijim “Rukovetima” još ima zasluženih ođeka tog datuma. Među njima je tekst prvog glavnog i odgovornog urednika Lazara Merkovića. To verodostojno sećanje govori i o društvenom kontekstu, o promenama imena i granica države u kojoj časopis izlazi, ali i o ogromnom stvaralačkom trudu da se održi. Neizbežna statistika govori da je na prevođenju tekstova stranih autora u proteklim decenijama učestvovalo preko 260 prevodilaca (dobar deo Subotičana), da je u 314 svezaka časopisa pisalo oko 2600 domaćih i stranih autora, oko petsto likovnih umetnika i majstora fotografije objavilo je svoje radove...
“Rukoveti” se završavaju poemom Pere Zupca “Pisma D.T. na nebesku adresu”. Takođe i nostalgičnom zajedničkom fotografijom iz lepe mladosti, na kojoj su Duško Trifunović i Zubac; godina je 1978, a u pozadini je stari Mostarski most.
Jubilej novosadskog književnog festivala
Najnoviji broj časopisa Društva književnika Vojvodine za književnost, umetnost, kulturu i mišljenje “Zlatna greda” u celosti je, rečju i slikom, posvećen Desetom međunarodnom novosadskom književnom festivalu. Između 24. i 28. avgusta ove godine, na više mesta u gradu, a svake večeri na Trgu mladenaca, mogla je da se čuje živa reč domaćih i inostranih pisaca, a sada može i da se pročita.
Tu je, pre svega, književni portret ovogodišnjeg dobitnika glavne festivalske nagrade “Novi Sad”, francuskog književnika Gi Gofeta, koji je nagrađen za doprinos savremenoj poeziji (njegova biografija, stihovi na srpskom, intervju). Slede književni portreti i prevodi na srpski i ostalih učesnika: Paola Kejnega, Jana Konefke, Metjua Svinija, Cvete Sofronijeve, Hosae Ramona Ripolja, Denisa Balina, Mihaela Donhauzera, Jusefa Omara Sulejmanija, Đorđa Vurtuleskua, Lensa Hensona, Emanuela Mozisa i drugih. Objavljena je i poezija domaćih učesnika, Dragana Jovanovića Danilova, Enesa Halilovića, Nikole Strajnića, ovogodišnje dobitnice Brankove nagrade Jelene Blanuše i ostalih.
R. Lotina