Arhitektura je veliki kompromis

ovogodišnji dobitnik Tabakovićeve nagrade za arhitekturu. Ovo najznačajnije priznanje za arhitektonsko stvaralaštvo dodeljuje Društvo arhitekata Novog Sada, a ustanovljeno je 1994. u čast jednog od pionira naše moderne arhitekture, istaknutog graditelja Novog Sada i Vojvodine, arhitekte Đorđa Tabakovića (1897-1971).

Ovogodišnji laureat nagrađen je za dugogodišnji aktivan doprinos arhitektonskom stvaralaštvu i izuzetne kreativne domete u promovisanju arhitektonske misli u domaćoj sredini. Priznanje podrazumeva i priređivanje retrospektivne izložbe koja je prilikom uručenja nagrade otvorena u Galeriji Matice srpske.

Arhitekta Dušan V. Radovanović (Apatin, 1948) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1971. u klasi prof. Stanka Mandića, a specijalistički rad iz oblasti stanovanja odbranio je 1987. nakon poslediplomskih studija na istom fakultetu. Radni staž je započeo u građevinskoj firmi “Proleter” u Sremskoj Mitrovici, da bi ubrzo prešao u Novi Sad 1973. zbog angažovanja na izgradnji TVNS. U “Plan institut” prelazi 1978, a u “Plan” 1980. gde je radio kao odgovorni projektant.

Najviše je radio na projektovanju i realizaciji višeporodičnih stambenih zgrada u Novom Sadu, od kojih su samo neki: stambeni blokovi Bistrica na Novom naselju, Svilara na Podbari, te stambene zgrade na Detelinari i Limanu, u ulicama Kornelija Stankovića, Slobodana Jovanovića, Kosovskoj, 1300 kaplara, Janka Veselinovića, Đorđa Rajkovića i drugim. Projektant je i prigradskih stambenih naselja Sunčani breg i Lipov gaj u Kaću i Veterniku. Pored toga, projektovao je porodične kuće, kao i enterijere poslovnih i uslužnih objekata.

- Retrospektivne izložbe neminovno upućuju pogled na ono što je iza vas. Iz ove perspektive, sa toliko iskustva, posle 45 godina rada u ovoj struci naravno da bi neke stvari sada uradio drugačije nego u vreme kada sam počinjao – kaže Dušan V. Radovanović. -Rad na arhitektonskom projektovanju zahteva široku stručnu podršku i mnogo uloženog vremena u tom raznovrsnom i veoma dugom lancu aktivnosti na putu od planiranja do izgradnje objekata, najčešće velikih investicionih ulaganja.

Na pitanje da li je kod njega opredeljenje pre svega za stambenu arhitekturu odredio lični afinitet ili okolnosti Radovanović ukazuje da je to pre sticaj društvene situacije jer su se u proteklim decenijama, pogotovo tokom devedesetih malo podizali javni objekti i sve je usmeravano na stambenu izgradnju. Naš sagovornik navodi podatak da je projektovao preko 240.000 kvadratnih metara što je oko 5.000 stanova prosečne veličine, znači čitave ulice ili naselja u Novom Sadu.

Radovanović je bio član komisije za izradu pravilnika za projektovanje i građenje stambenih zgrada i stanova na nivou Novog Sada i Vojvodine 2006. kao i republičkog pravilnika 2011. i tu su, kako kaže, mnoge stvari definisane, međutim pošto se danas radi za tržište mnogi projektanti i investitori misle da može da se radi i mimo propisa, može, ali pitanje šta na kraju ispadne. Regulacionim planovima stanovanje je u Novom Sadu limitirano do 6. sprata, sem za poslovne objekte kojima je dozvoljeno da imaju veću visinu, takvi objekti su primereniji stanovanju.

- Ja sam emotivno vezan za Novi Sad, meni je lep, mada ima naravno i neuspelih objekata – odgovara Radovanović na pitanje kako mu danas izgleda grad. - On se u poslednjih 40 godina potpuno promenio, izgrađeni su silni novi bulevari koji su presekli staru matricu grada. Gospodari tih rešenja su urbanisti, a ne arhitekte, ali je dobro što je obodnim bulevarima izmešten tranzitni saobraćaj iz centra. O vrednim objektima koji su zaštićeni zakonom treba da brine Zavod za zaštitu spomenika kulture, a da se ruši ono što nema arhitektonsku vrednost kako bi se iskoristilo građevinsko zemljište opremljeno već infrastrukturom i napravilo nešto što će ostaviti pečat ovog vremena.

N. Popov

Nova rešenja za Trg galerija

Retrospektivna izložba Dušana V. Radovanovića postavljena je u reprezentativnom prostoru Galerije Matice srpske, na Trgu galerija oko koga već godinama traju polemike povodom njegovog uređenja što neminovno navodi na pitanje postavljeno našem sagovorniku kako on sa stručnog stanovišta vidi ovaj prostor.

- Bilo je već par arhitektonskih konkursa za uređenje Trga, ali su se gradske vlasti oglušivale o ta rešenja i predloge i dalje ga koriste kao parking i rentiraju – kaže Radovanović. - Novi Sad ima nekoliko lepih trgova i ovaj bi se mogao njima priključiti sa zelenilom, fontanom, ima raznih ideja kako bi on primerenije mogao da se uredi.