61. Sterijino pozorje: „Violinista na krovu”

a neko ih bome i ne razdvaja, kao ni crno i belo u evrokremu, je l’! Međutim, ako je do ukusa najšire moguće publike, onda je mjuzikl to što će u najvećoj mogućoj meri steći nepodeljena mišljenja. To se i te kako dalo videti na 61. Sterijinom pozorju koje je u toku, prilikom izvođenja predstave “Violinista na krovu”.

“Violinista na krovu” je čuveni mjuzikl Džozefa Stajna i Džerija Boka, koji je u Srpskom narodnom pozorištu režirao Atila Bereš, gost iz Rumunije. S obzirom na to da priča tematizuje stradanje jevrejskog življa u carističkoj Rusiji na početku 20. veka, podele koje na kraju dovode do krvoprolića (u poslednjoj sceni kada akteri ostavljaju svoje stvari iza sebe na sceni, nedvosmisleno se oppominje na holokaust koji će uslediti u jednom drugom totalitarnom režimu, nacističkoj Nemačkoj), jedna od najvažnijih osobina ove predstave je to što je ujedinila mađarski ansambl Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz) i ansambl Srpskog narodnog pozorišta. Kada se još uzme u obzir to da mlekaDžija Tevje, glavni lik, mora da prevaziđe i klasne, i verske i ideološke razlike, jer mu se kćerke zaljubljuju i udaju za siromahe, komuniste i Ruse, onda humanistička poruka “Violiniste na krovu” postaje sasvim jasna, a angažman koji su prikazali ansambli u predstavi, predvođeni maestralno veštim rediteljem, praćeni izuzetnim orkestrom Budimpeštanskog klecmer benda, zaslužuje svako poštovanje. Tevjea kojeg s velikim odobravanjem publike igra Aron Balaž, označava i konstantan dijalog sa Bogom, tako da je u predstavi prisutan i aspekat spasonosnog humora, tojest (ne)ravnopravnog odnosa prema višoj sili.

Na okruglom stolu o predstavi povela se diskusija da li je predstava trebalo da ima titl na mađarskom jeziku, ali se ispostavilo da je reditelj Bereš bio taj koji je sprečio narušavanje svetlosne slike zaista lepog scenografskog rada Balaža Horešnjija i Saše Senkovića, koji predstavlja snagogu, drvene kućice trošnih krovova sela Anatevka. Inače, kao rumunski Mađar, Bereš je i te kako svestan pitanja granica koje postavlja ovogodišnje Sterijino pozorje i tradicije mjuzikla, kako u Srpskom narodnom pozorištu, Novosadskom pozorištu, ili pozorišne tradicije uopšte. Što se toga tiče, on je citirao poznatu krilaticu da nema prevelike razlike u žanrovima ipristupima, jer se pozorište može deliti samo na dobro i loše.   

Razgovoru o predstavi “Violinista na krovu” prisustvovao je i vođa Budimpeštanskog klecmer benda Ferenc Javori koji je, upitan da objasni otkud toliko odstupanja od originala u muzičkoj matrici predstave, objasnio da se oni baš i nisu pridržavali striktnog ugovora o orkestraciji, kao ni odredbi o tonskoj izvedbi. Deo šarma predstave u srpskom narodnom pozorištu je upravo to što mali orkestar ravnopravno saučestvuje sa radnjom na sceni, čak ima nekoliko samostalnih scena, a u muzici ođekuju nanosi balkanskog etna, ruskih koračnica, pa i klasične muzike, Bizeovog “Bolera”, naprimer. Ovu stvar Javori je obrazložio malim upoznavanjem sa istorijatom klecmer bendova. Oni su, naime, kao i narod koji predstavaju, Jevreji, potucajući se po svetu, svuda sakupljali muzičke uticaje, pa ih ponekad čak nazivaju i ciganskim orkestrima koji znaju da sviraju sve i svašta.   

Igor Burić

Sreda na Pozorju

U gornjem foajeu scene “Pera Dobrinović”, u 17 sati biće održani “Dani knjige”. U 18 sati, u Kulturnom centru Novog Sada, prvenstveno gostima Sterijinog pozorja namenjena je predstava “Naše mesto” reditelja Bogdana Jankovića i dramaturga Simona Grabovca.

U glavnom takmičarskom prorgamu, u selekciji nacionalne drame i pozorišta, biće izvedena poslednja predstava za ovogodišnje festivalsko izdanje, “Hromi ideali” Narodnog pozorišta Užice. Reč je o predstavi nastaloj po romanu “Čedomir Ilić” Milutna Uskokovića, u dramatizciji Olge Dimitrijević i režiji Zlatka Svibena. Predstava “Hromi ideali” je na programu u 20 sati, na sceni “Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozoršta.