Zastareo postupak protiv Karića; Sud: Poternica dalje na snazi

Karić i još petnaestoro okrivljenih u slučaju „Mobtel“ sumnjičeni su nepravosnažnom, preciziranom optužnicom, za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica od 1998. do 2005. godine, na štetu države i sada bivšeg preduzeća mobilne telefonije „Mobtel“ u suvlasništvu države i kompanije braće Karić.

Rešenje o obustavljanju postupka doneto je 28. januara 2016. godine i u odnosu na Kalmana Cinklera i Ljiljanu Karić, po navodima sudskog saopštenja, „usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja za  delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234, stav 2, u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika“.



Pravnici navode da te odredebe KZ-a definišu blaži oblik dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, kojim je, u slučaju pribavljanja protivpravne koristi u iznosu višem od 450.000 dinara, predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. 



Beogradski Viši sud je, inače, 21. aprila ove godine vratio optužnicu u slučaju „Mobtel“ i doneo naredbu da Više javno tužilaštvo dopuni istragu u odnosu na preostale okrivljene, „u cilju boljeg razjašnjenja stvari, da bi se ispitala osnovanost optužnice, a samim tim i postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret“.



Po informacijama plasiranim u javnosti pre šest godina nakon podizanja optužnice, Sretena i Bogoljuba Karića su sumnjičili da su sa saradnicima „izvukli” oko 60 miliona evra s računa „Mobtela”.



Optužnica protiv šesnaestoro okrivljenih prvi put je podneta sudu u septembru 2010, a do 2013. godine, kad je precizirana za delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, nije stupila na pravnu snagu. Odbrana je, s druge strane, negirala sve optužbe, tvrdeći da su „iskonstruisane, zlonamerne i neistinite“. 



Bogoljub Karić u izjavama za medije tvrdi da je „žrtva političkog progona bivšeg režima Vojislava Koštunice i tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, predsednika tadašnje stranke G-17 plus“.

Pre nego što je  pokrenut proces, krajem decembra 2005. godine, Vlada tadašnjeg premijera Koštunice oduzela je „Mobtelu“ licencu za rad.



U toku 2006. godine, odlukama tadašnjih državnih organa, „Mobtel“ je transformisan u kompaniju „Mobi 063“ koja je u julu iste godine prodata na javnom tenderu za 1,513 milijardu evra norveškom „Telenoru”. Evropska unija je potom zatražila da Srbija ispita dešavanja oko transformisanja „Mobtela“ i svrstala taj slučaj na spisak 24 sporne privatizacije, o kojima su provere poverene specijalnoj radnoj grupi MUP-a.



Vest da je postupak protiv Karića zastareo, a da je i posle deset godina praktično u istrazi, ođeknula je prilično u javnosti, pogotovo posle zastarevanja velikog broja optužbi u nizu „zvučnih“ procesa, dok ogromne troškove i odštete na kraju plaćaju građani. 



Advokat Aleksandar Cvejić kaže da je osnovni problem u vezi sa „zvučnim procesima“, između ostalog, i to što javnost o njima i zna i ne zna.– Javnost zna samo kad to odgovara političarima, gde se oni obračunavaju sa svojim stvarnim ili zamišljenim političkim protivnicima ili, još češće, sa stvarnim ili zamišljenim finansijerima drugih političkih stranaka – navodi Cvejić.



– Što se tiče gospodina Bogoljuba Karića, on je, po svemu sudeći, bio i jedno i drugo, s tim što ja ne ulazim u to da li je on bio osnovano sumnjiv za delo koje mu je stavljeno na teret, ili nije bio – to, u krajnjoj liniji, tretira Tužilaštvo.On dodaje da razume da je došlo do zastarelosti gonjenja, ali da ne razume zbog čega javnost o tome nije obaveštena devet meseci.



Cvejić kaže da je „u svakom slučaju potpuno ravnodušan što je neki okrivljeni uspeo da dočeka zastarelost krivičnog gonjenja a da nije dopao pritvora koji mu je po svemu sudeći sledovao da je bio uhapšen, odnosno da je bio dostupan pravosuđu Srbije u trenutku kad je protiv njega bila najveća hajka“.



– Ipak, činjenica je i to da se država nije baš preterano trudila da gospodin Karić bude izručen. Mislim da njega niko ozbiljno nije tražio, niti se on ozbiljno krio, i na kraju se sve to završilo ovako kako se završilo – ocenjuje Cvejić.    

S druge strane, kad nastupi zastarelost gonjenja za neko delo, to automatski govori da je od trenutka izvršenja, a najčešće i od pokretanja procesa, prošlo prilično vremena.

– Ne znam, međutim, da je ikada iko odgovarao zbog toga što je postupak zastareo i to, mislim, u nekom poslednjem periodu prilično neosnovano. Jednostavno, nikoga ne zanima, isplaćuju se ogromne odštete –ističe Cvejić.



On smatra da bi trebalo uvesti u praksu da se sačinjava pregled podataka o tome koliko se godišnje isplaćuje zbog neosnovanog vođenja postupka, vremena koje neko provede pod poternicom, u pritvoru... 

– Kod nas se olako poseže za raspisivanjem poternice, pokretanjem krivičnog postupka, vrlo lako optužnice stupaju na pravnu snagu, znači, nema ozbiljne kontrole optužnice i zato na kraju, kad dođe do zastarelosti ili do oslobađajuće presude, trošak snose poreski obveznici.



A ko je odgovoran? Pa, otprilike – niko. Jednom mora da se promeni to da, ako je Tužilaštvo rešilo da goni pa posle izgubilo, troškovi moraju da se skidaju s računa Tužilaštva. Ovako su tužilaštva potpuno opuštena, ne odgovaraju novcem s računa tužilaštava u slučaju da se postupci ne završe onako kako su pokrenuti – zaključuje Aleksandar Cvejić



J. Jakovljević

 

Ostaje poternica po naredbi Specijalnog suda



Naredba Specijalnog suda za izdavanje poternice za Bogoljubom Karićem u drugom postupku i istrazi koja se tamo vodi, i dalje je na snazi, precizira se u jučerašnjem saopštenju, uz napomenu da po Zakoniku o krivičnom postupku poternice raspisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Odustalo se i od Sretena Karića



Pre tri meseca je, podsetimo, obustavljen postupak i protiv Bogoljubovog brata, bivšeg generalnog direktora „Mobtela” Sretena Karića i bivše direktorke firme „Post meks“ Snežane Kostić, na osnovu sudskomedicinskog veštačenja kojim je utvrđeno da su zbog lošeg zdravstvenog stanja trajno nesposobni da učestvuju u postupku.