Za pola godine 829 robijaša izašlo ranije

2012. godine bilo je 600 uslovnih otpusta, godinu kasnije 1.082. U 2014. godini bilo ih je 1.230, a lane 1.581. U prvoj polovini ove godine zabeleženo je 829 uslovnih otpusta.

Po našem zakonu, uslovni otpust može tražiti osuđenik i za najteža krivična dela, odnosno ubica, nakon što izdrži dve trećine kazne. Samo pedofili ga ne mogu tražiti. Da bi osuđenik dobio uslovni otpust, mora da podnese zahtev. Nakon toga vanraspravno veće suda odlučuje da li će taj zahtev biti uvažen ili ne, a iz zatvora sudu šalju izveštaj o tome kako se optuženi ponašao prilikom izdržavanja kazne. Ta ocena sadrži mišljenje o poštovanju pravila zatvora, kućnog reda, izvršavanju radne obaveze, dodatnoj obuci, izučenom zanatu... Pre nego što donese odluku, sud ispituje i samog zatvorenika i on tom prilikom mora da obrazloži zašto smatra da treba da dobije uslovni otpust. Saslušava se i predstavnik zatvora, koji mora i usmeno da obrazloži vladanje zatvorenika, uz ocenu da li je postignuta resocijalizacija i da li postoji rizici da počini novo krivično delo.

Član Krivičnog zakona o uslovnom otpustu osuđenika u Srbiji proteklih godina znatno je pooštren jer je ranije bilo da se pravo na uslovni otpust ostvaruje nakon polovine izdržane kazne, a sada je to dve trećine. Dodato je i to da se ne može uslovno otpustiti osuđenik koji je pokušao bekstvo iz zatvora. Ujedno, ne postoji zakonsko ograničenje za traženje uslovne slobode, pa čak ni za dela poput teških i svirepih ubistava ili organizovanog kriminala.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Škulić objašnjava da, ukoliko se proceni da osuđenik koji je izdržavao kaznu zatvora neće počiniti novo krivično delo na slobodi, može mu biti odobren uslovni otpust. Zbog toga će, smatra, trend većeg broja uslovnih otpusta iz godine u godinu biti nastavljen.

– Ipak, taj procenat je daleko od standrda modernih evropskih zemalja kojima težimo – rekao je profesor Škulić. – U modernoj praksi, institut uslovnog otpusta stekao je popularnost kao jedno od sredstava koje osuđenike motiviše na korektno ponašanje prilikom izdržavanja kazne. Uslovni otpust je korisna stvar, a naša javnost to loše shvata. U Evropi se on stimuliše. Ideja je da procenat uslovnih otpusta bude veći, a ne manji.

On podseća na to da je za vreme stare Jugoslavije više od 50 odsto otpuženih dobijalo uslovni otpust jer je to bilo vreme stabilnije situacije, kada je o tome odlučivala posebna komisija. Danas, kako kaže, u mnogim evropskim državama procenat uslovnog otpusta osuđenika je od 50 do 70 procenata, dok je u Srbiji oko 15 odsto.

LJ. Malešević

Legija, braća Simović, Marko Milićev...

Teoretski, zahtev za uslovni otpust nakon izdržane dve trećine kazne mogao bi zatražiti i Milorad Ulemek Legija, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine. Tu zakonsku mogućnost mogu zatražiti i višestruke ubice Miloš i Aleksandar Simović, Branko Berček, Nenad Ilić, šef nekadašnje Državne bezbednosti Rade Marković.

Marko Milićev, koji je nedavno pravosnažno osuđen zbog usmrćivanja Luke Jovanovića, na koga je „kantrimenom” naleteo na Brankovom mostu u Beogradu, s obzirom na to da je osuđen na četiri i po godine, mogao bi, ukoliko dobije uslovni otpust, izaći iz zatvora u septembru naredne godine.