Za masne viceve preti i do 12 godina robije

 koja se tiču borbe protiv porodičnog nasilja i pooštravanje sankcija za krivična dela protiv polnih sloboda. Nova krivična dela biće proganjanje, polno uznemiravanje i sankcionisanje prinudnih brakova, dok se povećava minimalna kazna za silovanje i za obljubu nad nemoćnim licima. Maksimalna kazna za ta dela će ubuduće biti od pet do 12 godina zatvora.

Kao polno uznemiravanje smatraće se svaki nepriličan dodir, izjava, degutantan vic, dobacivanje ili zviždanje sa seksualnom konotacijom na poslu, fakultetu ili ulici za koje je žena stavila do znanja da joj smetaju ili da je uznemiravaju.Predviđena je zatvorska kazna za polno uznemiravanje od tri godine zatvora. Zabranjuje se genitalno sakaćenje – sunećenje žena i prisilni brak.



Poseban akcenat se stavlja na veće kazne za seksualna krivična dela kod kojih su žrtve deca. Minimalna kazna zatvora je pet godina sa zabranom ublažavanja kazne. Da bi se nešto tretiralo kao silovanje, više neće biti neophodna upotreba pretnje ili sile, već je dovodno da se obljuba desila bez pristanka žrtve.



Posebno su propisana krivična dela oduzimanja maloletničkog lica i promena porodičnog stanja, s ciljem bolje krivičnopravne zaštite novorođenčadi. Ubuduće će i oni koji krše zabranu prilaska rizikovati da se nađu iza rešetaka.Kada je reč o antikorupcijskoj borbi, zakonodavac je predvideo najveće promene u poslednjih 15 godina, ali i uvođenje osam novih krivičnih dela u privredi: prevare u obavljanju privredne delatnosti, pronevere u obavljanju privredne delatnosti, zloupotrebe zastupanja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotrebe poslova upravljanja i nadzora u obavljanju privredne delatnosti, zloupotrebe u postupku privatizacije, primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, davanja mita u obavljanju privredne delatnosti. Tu spada i krivično delo prevare u osiguranju, koje je uvedeno izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, ali je novim izmenama sasvim dugačije postavljeno, onako kako je to uobičajeno u stranom zakonodavstvu.



Izmenama Krivičnog zakonika predviđa se drugačiji opis prilagođen realnim privrednim kretanjima u državi, a reč je o poreskoj utaji i zloupotrebi položaja odgovornog lica. Postojeća krivična dela su poreska utaja, neuplaćivanje poreza po odbitku, zloupotreba ovlašćenja u privredi, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi s javnom nabavkom, zloupotreba monopolističkog položaja, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, izdavanje čekova i korišćenje platnih kartica bz pokrića.



Tu su i krivična dela nedozvoljene proizvodnje, nedozvoljene trgovine, krijumčarenja, onemogućavanja kontrole, neovlašćene upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, obmanjivanja kupaca, odavanja poslovne tajne. U tu grupu spada i falsifikovanje novca i hartija od vrednosti, zloupotreba platnih kartica, falsifikovanje znakova, državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih materijala, pranje novca.



Mada je Vlada Srbije od poslanika Skupštine Srbija zahtevala da se o izmenama Krivičnog zakonika raspravlja po hitnom postupku jer to EU od nas očekuje, on će u nekim delovima stupiti na snagu tek 1. juna naredne godine, a  delom čak i 1. marta 2018.



LJ. Malešević

 

Uslovni otpust



U praksi je primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju s drugim državama znatno manji. Pokazalo se da uslove za uslovni otpus nije bilo moguće utvrditi, zato se sada odustaje od tih uslova i polazi od toga da je za uslovni otpust, osim dve trećine izdržane kazne, dovoljno da se u toku izdržavanja kazne osuđenik vladao tako da se s osnovom može očekivati da za vreme dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.