Uskoro odštetni zahtev bivših funkcionera Gradske čistoće u BG
„Đubretarska mafija”, „naziv” lepljen u javnosti duže od decenije uz šesnaestoricu optuženih, sada pravnosnažno oslobođenih za navodne zloupotrebe u beogradskoj „Gradskoj čistoći” od 2005. do 2007. godine, naći će se i u zahtevima za odštetu.
Prosečno po jednom bivšem okrivljenom traži se oko 80.000 evra odštete, kažu dobro upućeni.
Proces kojim su, osim bivšeg generalnog direktora JKP „Gradska čistoća” u Beogradu Dragana Ignjatovića, bili obuhvaćeni i magacioneri Enver Murselji i Dejan Trnčić te čelnici pojedinih privatnih firmi Milan Kuzmanov, Goran Puce, Nebojša Drulović, Vladimir Bjelanović, Novica Ostojić, Predrag Dejanović, Aleksandar Gajić, Milan Jančić, Nenad Jokanović, Predrag Jokanović, Dejan Rajković, Nebojša Savić i Nebojša Vukosavić, započet je 13. novembra 2007, a pravnosnažno okončan, posle ponovljenog suđenja, sredinom 2017, oslobađajućom presudom, zbog nedostatka dokaza za navodna krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica.
Specijalni sud u Beogradu koji je sudio u tom predmetu još nije doneo odluke po podnetim troškovnicima, saopšteno je „Dnevniku”.
Prvom prvostepenom presudom iz novembra 2012, sva šesnaestorica bila su osuđena na zatvorske kazne, od jedne do devet i po godina, a Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je te odluke i naložio ponavljanje suđenja.
Inače, više od dvadeset osoba bilo je prvobitno obuhvaćeno tim postupkom, do presude iz 2012, kada je devetoro oslobođeno optužbi, što je kasnije i potvrđeno.
Magistar pravnih nauka Dragan Pašić, jedan od advokata odbrane, kaže da predstoje i odluke, odnosno postupci po zahtevima za odštetu zbog neosnovanog pritvora. Takođe i zbog i dobiti izgubljene prestankom radnog odnosa, raspoređivanjem na niža radna mesta, koja su podrazumevala i niža primanja, zbog firmi koje su tokom procesa propale, imovine koja je mnogima bila privremeno oduzeta, kao i zbog povrede ugleda i dostojanstva.
Inače, imovina, nepokretna i pokretna – stanovi, automobili, novac – oduzeta privremeno po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sada se vraća s pravom na naknadu eventualno nastale štete.
Tako, recimo, jedan od bivših okrivljenih traži odštetu za skupoceni automobila marke „audi” koji mu je oduzet i dat na korišćenje Ministarstvu pravde, a sada je izraubovan i van funkcije.
Po jednom pritvorskom danu uglavnom se traži odšteta od 100 evra.
Krivični postupak je, navodi Pašić, trajao, kao i mnogi drugi, neosnovano dugo. Odbrana je već na početku uočila da nema dovoljno dokaza za vođenje postupka i to predočavala, ali su Tužilaštvo za organizovani kriminal i policija, koji su ga inicirali, u tome dosledno istrajavali. Učinjena je, dodaje Pašić, velika šteta pre svega u odnosu na optužene jer su gotovo svi bili lišeni slobode, a pojedini su u pritvoru proveli i tri i po godine.
Po njegovim rečima, učinjena je šteta i državi jer su iznosi na ime materijalne i nematerijalne štete visoki.
Materijalna šteta se ogleda u troškovima postupka u vezi s odbranom i drugim troškovima kao što su, kako navodi Pašić, razna veštačenja, angažovanje stručnih saradnika, ali i u šteti koja je po ljude obuhvaćene postupkom nastala privremenim oduzimanjem njihovih nekretnina, automobila, novca.
– Pravo na odštetu je nesporno kada je ono što je oduzeto – oštećeno, odnosno ako nije u stanju kao u trenutku oduzimanja, a postavlja se i pitanje izgubljene dobiti. Recimo, ako je bio oduzet stan, treba utvrditi koliki je tržišni iznos zakupnine na mesečnom nivou, a onda se lako dolazi i do sumarnog iznosa za deset godina. Ako je bio oduzet novac, treba izračunati izgubljenu dobit koja bi bila ostvarena od bankarske kamate – napominje Pašić. – MUP Srbije je u saopštenju za javnost koje je izdao u vezi s lišenjem slobode tih ljudi, naveo eksplicitno da su oni „organizovana kriminalna grupa” i „izvršioci krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja”, za koja su u tom trenutku sumnjičeni tek na nivou indicija, a objavljene su i njihove fotografije u novinama i elektronskim medijima. Takođe, ljudi koje su bili obuhvaćeni tim predmetom, od početka su u medijima, u široj javnosti nazivani „đubretarskom mafijom”, što je uvredljiv sadržaj, a povređivani su oni lično i njihove porodice. Pomenutim načinima se prejudicirala i krivica, kao da su pravnosnažno osuđeni. Treba sagledati i koliki je teret krivični postupak koji traje deset godina, pa su se neki i razboleli. Zaista je nastupila velika šteta u svakom smislu, kako materijalna, tako i na ličnosti tih ljudi.
On ističe da se zakonom garantuje poštovanje pretpostavke nevinosti do pravnosnažne sudske odluke i poštovanje dostojanstva ličnosti okrivljenih, ali da je u tom slučaju, kad su ta pravna načela povređivana, „izostala pravovremena i odgovarajuća reakcija najkompetentnijih državnih i pravosudnih organa”.
J. Jakovljević