Ускоро одштетни захтев бивших функционера Градске чистоће у БГ

Просечно по једном бившем окривљеном тражи се око 80.000 евра одштете, кажу добро упућени.

Процес којим су, осим бившег генералног директора ЈКП „Градска чистоћа” у Београду Драгана Игњатовића, били обухваћени и магационери Енвер Мурсељи и Дејан Трнчић те челници појединих приватних фирми Милан Кузманов, Горан Пуце, Небојша Друловић, Владимир Бјелановић, Новица Остојић, Предраг Дејановић, Александар Гајић, Милан Јанчић, Ненад Јокановић, Предраг Јокановић, Дејан Рајковић, Небојша Савић и Небојша Вукосавић, започет је 13. новембра 2007, а правноснажно окончан, после поновљеног суђења, средином 2017, ослобађајућом пресудом, због недостатка доказа за наводна кривична дела злоупотребе положаја одговорног лица.  

Специјални суд у Београду који је судио у том предмету још није донео одлуке по поднетим трошковницима, саопштено је „Дневнику”.

Првом првостепеном пресудом из новембра 2012, сва шеснаесторица била су осуђена на затворске казне, од једне до девет и по година, а Апелациони суд у Београду укинуо је те одлуке и наложио понављање суђења. 

Иначе, више од двадесет особа било је првобитно обухваћено тим  поступком, до пресуде из 2012, када је деветоро ослобођено оптужби, што је касније и потврђено.         

Магистар правних наука Драган Пашић, један од адвоката одбране, каже да предстоје и одлуке, односно поступци по захтевима за одштету због неоснованог притвора. Такође и због и добити изгубљене престанком радног односа, распоређивањем на нижа радна места, која су подразумевала и нижа примања, због фирми које су током процеса пропале, имовине која је многима била привремено одузета, као и због повреде угледа и достојанства.

Иначе, имовина, непокретна и покретна – станови, аутомобили, новац – одузета привремено по Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, сада се враћа с правом на накнаду евентуално настале  штете.   

Тако, рецимо, један од бивших окривљених тражи одштету за скупоцени аутомобила марке „ауди” који му је одузет и дат на коришћење Министарству правде, а сада је израубован и ван функције.

По једном притворском дану углавном се тражи одштета од 100 евра.

Кривични поступак је, наводи Пашић, трајао, као и многи други, неосновано дуго. Одбрана је већ на почетку уочила да нема довољно доказа за вођење поступка и то предочавала, али су Тужилаштво за организовани криминал и полиција, који су га иницирали, у томе  доследно истрајавали. Учињена је, додаје Пашић, велика штета пре свега у односу на оптужене јер су готово сви били лишени слободе, а поједини су у притвору провели и три и по године. 

По његовим речима, учињена је штета и држави јер су износи на име материјалне и нематеријалне штете високи.

Материјална штета се огледа у трошковима поступка у вези с одбраном и другим трошковима као што су, како наводи Пашић, разна вештачења, ангажовање стручних сарадника, али и у штети која је по људе обухваћене поступком настала привременим одузимањем њихових некретнина, аутомобила, новца.

– Право на одштету је неспорно када је оно што је одузето – оштећено, односно ако није у стању као у тренутку одузимања, а поставља се и питање изгубљене добити. Рецимо, ако је био одузет стан, треба утврдити колики је тржишни износ закупнине на месечном нивоу, а онда се лако долази и до сумарног износа за десет година. Ако је био одузет новац, треба израчунати изгубљену добит која би била остварена од банкарске камате – напомиње Пашић. – МУП Србије је у саопштењу за јавност које је издао у вези с лишењем слободе тих људи, навео експлицитно да су они „организована криминална група” и „извршиоци кривичних дела злоупотребе службеног положаја”, за која су у том тренутку сумњичени тек на нивоу индиција, а објављене су и њихове фотографије у новинама и електронским медијима. Такође, људи које су били обухваћени тим предметом, од почетка су у медијима, у широј јавности називани „ђубретарском мафијом”, што је увредљив садржај, а повређивани су они лично и њихове породице. Поменутим начинима се прејудицирала и кривица, као да су правноснажно осуђени. Треба сагледати и колики је терет кривични поступак који траје десет година, па су се неки и разболели. Заиста је наступила велика штета у сваком смислу, како материјална, тако и на личности тих људи.

Он истиче да се законом гарантује поштовање претпоставке невиности до правноснажне судске одлуке и поштовање достојанства личности окривљених, али да је у том случају, кад су та правна начела повређивана, „изостала правовремена и одговарајућа реакција најкомпетентнијих државних и правосудних органа”.  

Ј. Јаковљевић