Upozoravali smo da su psi agresivni

i tvrde da su komšiji Radetu Maksimoviću više puta skretali pažnju na pse koji su, kako tvrde, oduvek bili agresivni.

– Psi su režali na tatu i ranije, ali se valjda i on privikao na to jer su stalno bili pušteni u njihovom dvorištu – rekla je Đurđeva kćerka Radojka, koja, kao i njene sestre i braća, ne može da veruje da joj je otac završio na takav način. – Nekoliko puta smo tražili od njih da ih zatvore u boks jer smo se plašili, ali oni su stalno govorili da ne brinemo i da psi neće nikoga napasti. Na kraju se dogodilo ono najgore i zaista ne znam šta da mislim o tim ljudima.

Ona je kazala i da je Đurađ voleo što živi van grada, ali i da je stalno dolazio u grad da ih poseti.

Osim Radojke, iza Đurđa su ostale još dve kćerke, Dušanka i Mirjana, i dva sina, Rajko i Mićo, a dočekao je i šest unučadi i jedno praunuče. U komšiluku su ga svi znali kao vedrog starca, koji je umeo sa svima da porazgovara, a mnogi su ga znali iz „bukovačkog” gradskog autobusa kojim se često vozio.

– U gradskom su ga svi znali jer je skoro svaki dan išao do grada da obiđe svoje ili nešto da obavi – kaže komšinica iz ovog kraja. – Nekad smo i sedeli zajedno i on je uvek bio prijateljski raspoložen, zbog čega su ga svi poštovali. Ne mogu da verujem da mu se to dogodilo!

Ona kaže i da je viđala pse puštene u dvorištu kuće Maksimovića.

Đurđeva kćerka Radojka kaže da su zbog toga više puta reagovali, ali da su ih komšije uveravale da nema razloga za strah.

– Dolazili smo često tu kod tate, i dok sedimo napolju s decom, psi budu pušteni u njihovom dvorištu, koje je ograđeno niskom i nesigurnom ogradom. Govorili smo im da ih zatvore, ali oni uvek kažu „neće oni”. Tata nije hteo da se zavađa s njima jer oni očigledno nisu mogli da shvate da se plašimo pošto smo videli da su psi agresivni. On je nekako prihvatao to i valjda se navikao, misleći da ga neće napasti – kaže Radojka koja ne može da se pomiri s tim da joj je otac nakon svega što je preživeo za 84 godine na kraju završio u mukama. – Preživeo je sve ratove i probleme, doživeo tolike godine i onda završio rastrgnut od pitbulova ispred kućnih vrata. To je užas, naš tata to nije zaslužio…

Komšija Rade Maksimović, vlasnik pasa koji su usmrtili Đurđa, u međuvremenu se vratio iz Nemačke, a njegova supruga Igora je u ponedeljak zadržana u pritvoru. Ona je tokom jučerašnjeg dana saslušana, a danas će biti doneta odluka o eventualnom produženju pritvora.

Iako se u prvi mah mislilo da su razjareni psi usmrtili Đurđa nakon što su vijali mačku, jedan od komšija kaže da su pitbulovi iskočili iz dvorišta zbog drugog psa koji je prolazio tuda.

– Đurađ se u svom dvorištu našao ispred dva pobesnela ogromna psa, koji su ga napali i oborili – kaže komšija. – Deda Đura je bio u solidnoj kondiciji za svoje godine, ali protiv dva pitbula nije imao šanse. Vidi se po tragovima u dvorištu njegove kuće da se on borio s njima, ali se nije mogao odbraniti. Dok je stigla Hitna pomoć i policija – on je već bio mrtav.



Đurađ Marčeta će biti sahranjen u sredu u 11.15 časova na novosadskom Gradskom groblju.

N. Perković