Ulemek: Proces politički, započet u svrhu Tadićeve predizborne kampanje

kao i petorica bivših pripadnika sada rasformiranog JSO-a, negirali su optužbe kojima ih, zbog izlaska te jedinice na ulicu u novembru 2001. godine, Tužilaštvo tereti za oružanu pobunu.

Zbog promene predsednika tročlanog sudskog veća Specijalnog suda, suđenje je juče počelo iznova, od čitanja optužnice i uvodnih izlaganja Tužilaštva i odbrane koja tvrdi, s druge strane, da je „događaj iz novembra 2001. bio protest“.

Ulemek je, odbacujući optužbe, ukazao na to da je od događaja do septembra  2011, kad je pokrenuta istraga, protekla čak decenija.

– To je politički proces započet u svrhu predizborne kampanje Borisa Tadića, da se u priču uvuče druga politička garnitura, ali to je odbačeno – kazao je Ulemek.

Prvooptuženi je napomenuo i da se sledećeg meseca navršava šest godina od početka istrage i petnaest godina od događaja, a da je postupak na početku.

– Tužilaštvo je to okarakterisalo kao jedno od najtežih krivičnih dela u pravnom sistemu, navodi da je JSO onemogućio Vladi ostvarivanje ustavnih aktivnosti, izručenje haških optuženika i borbu protiv organizovanog kriminala. To nema veze s realnošću – naglasio je Ulemek. 

Ostali optužni su takođe sve negirali i odbacili krivicu, tvrdeći da je „optužnica neosnovana i da je razumeju samo jezički“.

Pre toga, Tužilaštvo je u uvodnom izlaganju istaklo da „ostaje pri svojim navodima: da je događaj bio oružana pobuna, a da su je organizovali Milorad Ulemek i Dušan Spasojević s ciljem da se ugrozi ustavno uređenje i izazove kriza i pad Vlade“.

Zamenik tužioca je predočio navode optužnice da je „JSO od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazao poslušnost MUP-u i DB-u, da je JSO iz svog centra u Kuli izašao na auto-put u oklopnim vozilima, demonstrirajući silu i moć, te da su uputili zahtev za smene tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika RDB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića“.

– Tužilaštvo će dokazati da je Ulemek, iako je u to vreme bio penzionisan, imao faktičku vlast i neograničen uticaj u JSO-u – rečeno je, između ostalog, u uvodnom izlaganju optužbe. 

Odbrana tvrdi da je događaj „miran protest kojim su pripadnici JSO-a iskazali nezadovoljstvo jer su 8. novembra 2001. godine, zbog obmana tadašnjeg vrha RDB-a, u neznanju učestvovali u akciji hapšenja haških optuženika braće Banović, iako je ranije vlast obećala da JSO neće biti angažovan na hapšenju lica s haških potrnica, dok se ne donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom“.

Iznet je veliki broj dokaznih predloga odbrane, među kojima da se ispitaju svedoci: Čedomir Jovanović, u to vreme šef poslaničke grupe vladajuće Koalicije DOS, bivši ministar policije Dušan Mihajlović i nekadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović. Odbrana takođe traži da se ti svedoci suoče međusobno, a pojedini i sa svedocima Dejanom Milenkovićem Bagzijem i Ljubišom Buhom Čumetom. 

Sud će naknadno odlučiti o tim dokaznim predlozima, nakon što se o njima izjasni Tužilaštvo.

Sudskim postupkom su obuhvaćeni i Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Vladimir Potić i Dragiša Radić.

Nastavak suđenja zakazan je za 25. oktobar. 

Trojica okrivljenih na čelnim mestima u optužnici za pobunu JSO-a Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Duško Maričić izdržavaju kazne zatvora od po 40 godina, na koje su osuđeni u različitim postupcima. Ulemek je u procesu za atentat na premijera Zorana Đinđića osuđen po optužbama za organizovanje, a Zvezdan Jovanović kao izvršilac atentata.  Optuženi Duško Maričić je ranije pravosnažno osuđen u slučajevima „Budva–Stambilić“ i „Ibarska magistrala”, a Ulemek je osuđen i u tim procesima. 

J. Jakovljević

Razdvojen postupak protiv Miće Petrakovića

Sudsko veće je privremeno razdvojilo postupak protiv okrivljenog Miće Petrakovića koji opravdao jučerašnji nedolazak na suđenje. U dopisu sudu, Petraković je objasnio da je zaposlen u inostranstvu i da nije mogao da dobije slobodne dane.