Ukinuta pravosnažna presuda za dvanaestoro optuženih zbog prevare

Kako “Dnevnik” saznaje, apelaciji je naloženo da ponovi  drugostepeni  postupak po žalbama na presudu Specijalnog suda, koja je sada ponovo nepravosnažna.   

Presudom donetom pre tri meseca,  Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahteve za zaštitu zakonitosti koje je na presudu Apelacije uložila odbrana, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede zakona.

Portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić  potvrdila je  u izjavi za “Dnevnik” da im je predmet vraćen, ali da nova žalbena sednica  još nije zakazana.

Sada ukinuta presuda Apelacionog suda doneta je  nakon održane sednice veća,  23. novembra 2018., a objavljena je javno 14. februara prošle godine.    

Pre tri godine, posle okončanog suđenja u prvom stepenu, Specijalni sud je 8. marta 2017. izrekao presudu kojom su osuđeni: okrivljeni Dejan Marjanović na četiri godine i dva meseca zatvora  i na novčanu kaznu u iznosu od 500 000  dinara, Dragan Lukač na tri godine i četiri meseca zatvora i novčano  na 300.000  dinara.

Kazna zatvora od dve godine i novčana od 200.000  dinara izrečena je Stojanu  Pavićeviću a  svedoku saradniku Igoru Peroviću  devet meseci  zatvora i  novčana kazna od  5.000  dinara.

Novica Rakočević  je nepravosnažno osuđen na  kaznu zatvora od dve godine i sedam meseci i na novčanu od 250.000  dinara.

Kazne zatvora  po dve godine i četiri meseca  izrečene su prvostepeno Mirku  Pantiću i Zoranu Suknjaji i novčane kazne, prvom u iznosu 100.000  dinara a drugom  300.000 dinara.

Specijalni sud je izrekao po dve godine i dva meseca zatvora Radetu Atiću i Goranu  Miloševiću i novčane kazne od 100.000 dinara, odnosno 200 000 dinara. Okrivljeni  Aleksandar Bojović je osuđen na godinu i po zatvora, na  godinu i dva meseca Jožef Feldejak, a  novčano su kažnjeni sa po 150.000  dinara,  dok je  optuženoj  Nadi Divljan   izrečeno  osam  meseci zatvora  i novčana kazna od 100.000  dinara.

Odbrana žalbama osporava osuđujuću presudu, a žalbu je  uložilo i Specijalno tužilaštvo, tražeći strože kazne.  

Optužnicom se za „produženo krivično delo prevare u saizvršilaštvu“, kao pripadnici grupe  terete Marjanović, Lukač i Perović,  dok se za pokušaj tog dela sumnjiče   Pavićević , Rakočević,  Pantić i  Antić.

Po optužbi samo  za  produženo krivično dela prevare sudi se Suknjaji,  Feldejaku, Miloševiću i Bojoviću, a  za jedno krivično delo prvare  osumnjičenoj  Nadi Divljan.

Optužnica obuhvata period od februara 2010. do 29. oktobra 2010. godine, a Dejana Marjanovića, koji se sumnjiči za navodno organizovanje i da je  „stvorio  plan i finansirao njegovo ostvarivanje“. Optužba iznosi različite sumnje u vezi s načinom  poslovanja preduzeća  kojima su rukovodili pojedini okrivljeni, nabavci  razne robe koja je, kako se tvrdi, „rasprodana a da nije  plaćena dobavljačima“.

Teza optužbe je da su  „kupovana  preduzeća koja su poslovala  duže vreme i nisu nikada bila u blokadi, lažnim ugovorima  i kompenzacijama podizani im boniteti i dobro opremana da bi ih prikazali kao uspešna, te pojedini okrivljeni  upisivani kao odgovorna lica, nakon čega  su od velikog broja  firmi s teritorije Srbije naručivali veće količine raznovrsne robe i dogovarali odloženi rok plaćanja, polažući  blanko overene menice”.

“Nabavljena roba rasprodavana je po znatno nižim cenama od tržišnih, fizičkim licima kao kupcima za gotov novac, pri čemu je u poslovnoj dokumentaciji roba rasknjižavana tako što su pravljene lažne fakture po  kojima je navodno prodata nesolventnim preduzećima kao daljim kupcima, ili uopšte nije knjižena. Nakon dospeća na naplatu menica i blokade računa preduzeća, napuštali su zakupljene prostorije i magacine, telefonske kartice bacali i na taj način postajali nedostupni predstavnicima oštećenih preduzeća“.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda je utvrđeno da  se zahtevima za zaštitu zakonitosti koje su na pravosnažnu  presudu podneli branioci okrivljenih „osnovano, drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka  navodima da je u donošenju te presude učestvovala  sudija Milena Rašić, koja je u istom krivičnom postupku kao predsednik veća donosila odluke koje se tiču pritvora, odnosno kao član veća učestvovala u donošenju rešenja kojim je pritvor prema okrivljenima produžavan“.

Vrhovni kasacioni sud u svojoj odluci  citira odrebe Ustava Srbije i Evropske konvencije  za zaštitu ljudskih prava koje  štite pravo  na fer i pravično suđenje, kao i  odredbe ZKP-a koje definišu ustanovu izuzeća u krivičnom postupku  u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije,  da će „sudija biti izuzet od postupanja u predmetu kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu ili ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu s okrivljenim“.

„Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, determinisanost sudije koji je u određenom krivičnom postupku odlučivao o pritvoru protiv okrivljenog a naročito ako je odlučivao više puta, takvog je stepena, da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega se taj sudija, iako ta procesna uloga nije izričito propisana  odredbama ZKP koji obuhvata razloge za obavezno izuzeće,  treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom krivičnom postupku“, navedeno je u presudi  VKS.

J. Jakovljević