UBISTVA U OBRAČUNIMA SVE SUROVIJA Kratak fitilj u podzemlju

– Stopa ubistava u Srbiji se smanjuje, što zaista jeste tačno, ali niko ne uzima u obzir i drugu stranu medalje, odnosno da se stopa ubistava koja su povezana s kriminalnim grupama – povećava – ukazuje Saša Đorđević iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku. – Prošle godine gotovo četvrtina ubistava u Srbiji bila je povezana s organizovanim kriminalnim grupama. U Srbiji je bilo 91 ubistvo, od toga je oko četvrtine povezana s kriminalom, a ove godine će se rekord oboriti, što nije dobro. 

Utisak je da u podzemlju, na neki način, vlada nervoza. Brutalne likvidacije ukazuju na taj zaključak jer, kako kažu dobri poznavaoci prilika, nema više pregovora, nema priče, odmah se poteže oružje. Fitilj je, očito, sve kraći.

Poslednja u nizu takvih likvidacija bila je prošlonedeljno ubistvo Vladimira Popovića, Vlade Popa, u Beogradu. On je važio za čoveka bliskog Luki Bojoviću, a samim tim i pripadnicima crnogorskog „škaljarskog klana”. 

O ratu „škaljarskog” i „kavačkog klana”, ali i sukobu između porodica Bojović i Šaranović, barem putem medija, sve se zna.

Njihov sukob počeo je 2009, a rat između nekada jedinstvenog kotorskog kriminalnog klana, koji se podelio na „škaljare” i „kavače”, od 2014. godine. U međuvremenu mnogo ljudi priključilo se tim klanovima pa je nemoguće sa sigurnošću tvrditi ko je čiji pripadnik. Tako se dešava da se tek posle određenog vremena utvrdi da su neke likvidacije povezane upravo s kriminalnim klanovima.

Poznavaoci prilika u podzemlju kažu da glavni razlozi brutalnih obračuna klanova, u kojima najčešće koriste automatsko vatreno oružje i eksplozivne naprave, vrlo često i usred dana, jesu borba za tržište i izdaja u poslu.

– Kod nas je narko-kriminal u priličnom haosu jer je u toku preraspodela posla na teritoriji Srbije ili Balkana, a možda čak i Evrope – kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović, i dodaje da je očigledno da glavni akteri ne mogu da se dogovore pa se ta preraspodela rešava nasilnim putem. – Tih 18 ubistava kod nas po pravilu su rezultat obračuna dvaju klanova, koji su vrlo uticajni u narko-biznisu, ali to nisu jedini klanovi koji se bave narko-poslovima, pa se može očekivati da će nakon ovoga doći do sudara još nekih klanova s ta dva ili međusobno.

U Srbiji deluje 58 organizovanih kriminalnih grupa. Po nivou organizovanosti, 8,6 odsto grupa je visokog nivoa, 44,9 odsto srednjeg i 46,5 niskog nivoa, saopštio je MUP Srbije u svojoj studiji „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”, prezentovanoj javnosti pre tri godine.

Dominantna kriminalna aktivnost je krijumčarenje narkotika i trgovina drogom, čime se bavi 86,2 odsto organizovanih kriminalnih grupa, navodi se u dokumentu policije.

Kriminalnu aktivnost sprovode u zemljama porekla droga, na rutama krijumčarenja i u zemljama odredišta, pri čemu ostvaruju saradnju s inostranim organizovanim kriminalnim grupama. Osim te kriminalne aktivnosti, sprovode i druge, kao što su krijumčarenje vatrenog oružja, krijumčarenje i rasturanje falsifikovanog novca, razbojništva, teške krađe, prevare, krađa vozila, zelenašenje, pranje novca.

– Devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija, ratova, bujanja kriminala svih vrsta, srpska mafija je ojačala krijumčareći gorivo, cigarete, drogu – predočava za „Dnevnik” dobar poznavalac prilika u srpskom podzemlju Marko Lopušina. – Domaće tržište ubrzo je postalo tesno za sve grupe pa su počela međusobna ubijanja. Govorili su da je „bara” mala a „krokodila” mnogo pa su počela ubistva. To je u akciji „Sablja” 2003. godine sasečeno jer je većina pripadnika tih grupa završila iza rešetaka, a razbijena je i njihova narko-mreža

Pored likvidacija motivisanih borbom za prevlast na tržištu, vrlo bitan povod za ubistva te vrste je osveta, koja je, po rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, sastavni deo poslova narko-klanova.

Zatišje u likvidacijama, međutim, bilo je kratkog veka. Stasale su neke nove grupe koje su se okrenule švercu droge.

– Moramo, nažalost, da se suočimo sa činjenicom da smo postali država u kojoj se švercuje mnogo droge. Jesmo tranzitna zemlja za valjanje heroina, kokaina, marihuane i drugih droga, ali veliki deo i ostane kod nas. I ovoga puta je mnogo „krokodila” a „bara” je i dalje mala – ističe Marko Lopušina.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenjuje da ćemo trčati u mestu sve dok, recimo, imamo podatak da 20 odsto mladih adolescentskog uzrasta u Beogradu konzumira drogu. Slično je i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu...

Proteklih nekoliko godina domaći i regionalni mediji pišu i o krvnoj osveti između pripadnika grupa okupljenih oko porodica Bojović, odnosno Šaranović.

– Sigurno da tu ima elemenata krvne osvete, međutim, ta dva klana su verovatno zaraćena i po tom etničkom statusu, odnosno nekom etničkom principu krvne osvete, koji smo mislili da je odavno izumro. Ali, postoji studija „Krvna osveta u Srbiji i Crnoj Gori”, koju je Institut za kriminologiju i sociološka istraživanja uradio još 1968. godine, a koja razotkrila zašto se to radi, kako se to radi i dala prognozu da će to potrajati – kaže Radovanović.

Kriminolog takođe zapaža koji su to specifični momenti kada do krvne osvete dolazi:

– Kako vreme prolazi, kako se u kriminalu javljaju novi, visokoprofitabilni poslovi, kako stradaju pojedini članovi porodica, ta krvna osveta počinje ponovo da se pojavljuje, tako da sudar ta dva pomenuta klana sigurno da ima primese klasične krvne osvete – objašnjava on.

Poznavaoci prilika ističu i da se imena pripadnika navijačkih grupa vrlo često mogu pročitati u naslovima tekstova o ubistvima povezanim s narko-kriminalom. Zbog toga treba uzeti u obzir i postojanje takozvanih narko-grupa među navijačima, pogotovo ako se zna da postoje dokazi da članstvo u tim grupama znači rasturanje droge.      

M. Bozokin