Ubice zavarale tragove, žrtve pamti samo rodbina

 preko otisaka prstiju, identifikovan jedan Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu. Osumnjičeni Albanac se navodno poslednjih godina krio u državama Bliskog istoka, gde je nedavno i lociran, a naša policija ga je locirala i uskoro se očekuje postupak izručenja.

Ubistvo inspektora Radišića smatra se prvim organizovanim ubistvom policijskog službenika u našoj državi i dugo je bilo misterija za istražne organe. Radišić je u to vreme obrađivao najkrupnije slučajeve vezane za više velikih klanova i učestvovao u hapšenju velikog broja kriminalaca pa je stoga i lista potencijalnih naručilaca i izvršilaca bila podugačka.



Ubistvo se dogodilo u jutarnjim satima kada je Radišić presretnut u haustoru zgrade u kojoj je živeo, a ubica je u njega iz neposredne blizine ispalio 18 metaka.Nakon Radišićevoh ubistva kao da se „otvorio lov” na policijske i državne funkcionere, koji su likvidirani u dobro organizovanim napadima, a čija ubistva do danas nisu rasvetljena.

Miroslav Bižić Biža, bivši načelnik Odeljenja za maloletničku delinkvenciju, a potom vlasnik privatne detektivske agencije „Biža“, ubijen je 21. maja 1996. ispred svoje agencije u „Merkatoru“ na Novom Beogradu. Pretpostavlja se da je u pitanju jedan počinilac, koji je pucao automatskim pištoljem s prigušivačem.



Punih devetnaest godina traje i istraga ubistva Radovana Stojičića Baye, generala srpske policije, načelnika Službe javne bezbednosti i zamenika ministra unutrašnjih poslova Srbije. Njega je 11. aprila 1997. u restoranu „Mama mia” u Beogradu hicima iz automatskog oružja ubio maskirani napadač, a uprkos brojnim teorijama o motivima ubistva, taj slučaj još uvek nije rešen.



Zoran Todorović Kundak je ubijen 24. oktobra 1997, nekoliko meseci nakon što je kao kadar JUL-a postao direktor „Beopetrola”. Kao generalni sekretar JUL-a, bio je vrlo blizak saradnik Mire Marković, a ubijen je s dva kratka rafala iz automatskog pištolja u glavu i leđa kada je izašao iz svog „mercedesa”. Po izjavama očevidaca, upucao ga je mladić koji je nosio plavi kačket i šarenu jaknu i istraga te likvidacije nije odmakla dalje od tih informacija.



Još uvek se ne zna ko je i zbog čega ubio Žiku Petrovića, generalnog direktora JAT-a od 1992. godine do aprila 2000, kada je ubijen ispred svoje kuće. U njega su oko 21.30 čas dvojica nepoznatih muškarca ispalila četiri hica iz „škorpiona“.Do ubistva premijera Zorana Đinđića, atentat na ministra odbrane SRJ Pavla Bulatovića bio je likvidacija najvišeg državnog službenika u poslednjih nekoliko decenija.



On je ubijen 7. februara 2000. u restoranu Fudbalskog kluba „Rad” na Banjici kada je do danas nepoznati napadač u njega ispalio više hitaca iz „kalašnjikova”. Pucao je s obližnje ograde, a policijska istraga utvrdila je da je ubica imao dva pomagača, međutim, niko nije identifikovan.



Više od 17 godina je prošlo i od ubistva policijskog pukovnika Milorada Vlahovića Vlaje (44), koji je likvidiran kod Sportskog centra „Košutnjak” sa šest hitaca u leđa i glavu. Njegovo ubistvo nije rasvetljeno, kao ni ubistvo njegovog kolege, takođe pukovnika Dragana Simića (43), koji je u julu 1999. godine, kada je ubijen, bio načelnik SUP-a Savski venac.



Među nerešenim ubistvima devedesetih godina posebno se ističu likvidacije novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, zbog čega je pre dve godine Vlada Srbije donela odluku o formiranju međunarodne komisije koja će ih istražiti.Do sada je na pragu rešenja Ćuruvijino ubistvo, za koje traje sudski postupak, dok u druga dva slučaja ima novih informacija, ali još uvek nema epiloga.



E. S. H.

Za deceniju 400 misterioznih likvidacija

Nerešene su ostale i brojne klasične mafijaške likvidacije iz devedesetih godina, u kojima je stradalo na stotine članova klanova koji su se tih godina formirali i bili praktično samo prethodnica za današnje kriminalne grupe koje sada imaju znatno veću moć u svojim rukama.

Devedesetih godina policija očigledno nije mogla da se nosi i s ratnim dejstvima u koje je bila uključena i s narastajućim kriminalom koji je zahvatao i njihove redove. U poslednjoj deceniji prošlog veka u Srbiji je izvršeno više od 400 ubistava koja su ostala nerešena. Vanredno stanje i hapšenja tokom akcije „Sablja“, koja je usledila posle ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića 2003, nisu značajno umanjili taj poražavajući broj jer je optužnicama protiv organizovanih grupa obuhvaćeno tek nešto više od 30 ubistava koja su se do tada vodila kao nerešeni slučajevi.