U proteklom devetomesečju posle udesa pobeglo 45 vozača, 36 pronađeno

Od 45 takvih slučajeva s nepoznatim izvršiocima (N. N) u pomenutom periodu, do sada su rasvetljene četiri petine (36).   

Poslednji takav događaj je onaj o kojem smo pisali prekjuče. Radi se o tome da je vozač u Vrbasu pregazio biciklistu pa pobegao, a neposredno potom su mu lopovi ukrali kola i spalili ih.

Naime, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova podneće krivičnu prijavu protiv jednog četrdesetogodišnjeg meštanina, koji se tereti da je počinio krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, saopštila je Policijska uprava u Novom Sadu.

Sumnja se da je on svojim „golfom” udario i oborio biciklistu, koji je tom prilikom zadobio lake telesne povrede. Nakon toga, kako se sumnja, pobegao je s lica mesta, a vozilo, s ključevima u bravi, ostavio ispred jednog ugostiteljskog objekta i otišao.

Postoji osnov sumnje da su, ubrzo posle toga, dvojica devetnaestogodišnjaka i jedan maloletnik ukrali njegovo „golf” i, ne mogavši da startuju motor, odgurali ga do Kanala DTD, a onda zapalili.

Policija je operativnim radom rasvetlila i taj događaj, a protiv trojice osumnjičenih podneće krivičnu prijavu za krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, navodi se u policijskom saopštenju.

Situacije poput te u rubrikama crne hronike su česte. I gotovo nema sredine gde se to, nažalost, nije dogodilo. Na području Južnobačkog okruga, slučajeva u kojima odgovorni pobegnu s lica mesta i ostave povređene ljude, godinama bude, u proseku, pet oko osam mesečno, dok je broj nezgoda u kojima bude samo materijalne štete daleko veći.

Takve događaje u kojima su povređeni ostali živi rasvetljavljaju službenici nadležnih policijskih stanica i ispostava, a one sa smrtnim ishodom – operativci Grupe za krvne delikte pri policijskoj upravi.

Ima daleko više nezgoda u kojima nema povređenih, već samo materijalne štete, dok je odgovorna osoba nepoznata policiji.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović svjevremeno je kazao za „Dnevnik” da napuštanje lica mesta nakon saobraćajne nezgode nije krivično delo već je to „samo ukoliko nekoga povredite u saobraćajnoj nezgodi, ostavite ga na putu, ali tamo gde nema drugih ljudi”.

– Ukoliko to uradite, recimo, u centru naselja, nikada nećete biti optuženi za to krivično delo jer ga niste ostavili bez pomoći pošto okolo ima drugih ljudi – objasnio je Okanović za naš list. – Treba promeniti krivično delo – da ne bude kažnjiva radnja ostavljanje bez pomoći, već neukazivanje pomoći. Vozač koji učestvuje u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je neko povređen dužan je da ostane na licu mesta da ukaže pomoć onome koga je povredio i da sačeka dolazak policije.

Policija često ne mora da se pomuči da pronađe odgovorne. Desilo se pre nekoliko godina da je jedan momak izazvao udes, pobegao s lica mesta, a potom se vratio i posmatrao policiju kako radi uviđaj. Iako se nadao da policija neće naći trag do njega, to se ubrzo desilo i on je uhvaćen. Zato ostaje apel građanima da, kada vide nezgodu, zapamte što više detalja. Policiji je korisno sve, od tablice, boje i marke vozila, pa do opisa počinioca.

Pravnici ukazuju da oni koji beže posle saobraćajne nesreće, samo sebi komplikuju i otežavaju život”.  Kažu i da ubistvo u saobraćaju nije planirano, to jest s umišljajem. Posledice za počinioce koji pobegnu sa mesta nesreće daleko su veće od onih koji sačekaju da dođe policija. Bez obzira na to da li je greška vozača ili ne, ako je vozač ili drugi učesnik u saobraćaju nekog povredio, zakonska i moralna obaveza je da toj osobi pomogne.

Psiholozi navode da se tu ne radi o psihopatološkim slučajevima, već o ljudima koji se najčešće uplaše i kod kojih prevlada „biologija”.

Zatvorske kazne

Po članu 296 Krivičnog zakonika, vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ako je usled nepružanja pomoći nastupila teška telesna povreda povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt povređenog lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

– Kada dođe do hormonalne reakcije koja uzrokuje da vi na subjektivnom planu doživljavate intenzivan strah, opcije su na vama, kao i na životinjama – da pobegnete, borite se ili se blokirate – ukazuje psiholog Dragan Žuljević, i dodaje da obično takav strah traje 20 minuta do pola sata. – Pošto se radi o ogromnom strahu, ljudi nastoje da se sklone, a kasnije, kada spoznaju sopstvenu odgovornost i kad prođe strah, kognitivni deo uma prevlada, ljudi shvate šta su uradili i jave se policiji.

M. Vujačić

M. Bozokin