У протеклом деветомесечју после удеса побегло 45 возача, 36 пронађено

Од 45 таквих случајева с непознатим извршиоцима (Н. Н) у поменутом периоду, до сада су расветљене четири петине (36).   

Последњи такав догађај је онај о којем смо писали прекјуче. Ради се о томе да је возач у Врбасу прегазио бициклисту па побегао, а непосредно потом су му лопови украли кола и спалили их.

Наиме, припадници Министарства унутрашњих послова поднеће кривичну пријаву против једног четрдесетогодишњег мештанина, који се терети да је починио кривично дело непружања помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди, саопштила је Полицијска управа у Новом Саду.

Сумња се да је он својим „голфом” ударио и оборио бициклисту, који је том приликом задобио лаке телесне повреде. Након тога, како се сумња, побегао је с лица места, а возило, с кључевима у брави, оставио испред једног угоститељског објекта и отишао.

Постоји основ сумње да су, убрзо после тога, двојица деветнаестогодишњака и један малолетник украли његово „голф” и, не могавши да стартују мотор, одгурали га до Канала ДТД, а онда запалили.

Полиција је оперативним радом расветлила и тај догађај, а против тројице осумњичених поднеће кривичну пријаву за кривично дело неовлашћеног коришћења туђег возила, наводи се у полицијском саопштењу.

Ситуације попут те у рубрикама црне хронике су честе. И готово нема средине где се то, нажалост, није догодило. На подручју Јужнобачког округа, случајева у којима одговорни побегну с лица места и оставе повређене људе, годинама буде, у просеку, пет око осам месечно, док је број незгода у којима буде само материјалне штете далеко већи.

Такве догађаје у којима су повређени остали живи расветљављају службеници надлежних полицијских станица и испостава, а оне са смртним исходом – оперативци Групе за крвне деликте при полицијској управи.

Има далеко више незгода у којима нема повређених, већ само материјалне штете, док је одговорна особа непозната полицији.

Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић свјевремено је казао за „Дневник” да напуштање лица места након саобраћајне незгоде није кривично дело већ је то „само уколико некога повредите у саобраћајној незгоди, оставите га на путу, али тамо где нема других људи”.

– Уколико то урадите, рецимо, у центру насеља, никада нећете бити оптужени за то кривично дело јер га нисте оставили без помоћи пошто около има других људи – објаснио је Окановић за наш лист. – Треба променити кривично дело – да не буде кажњива радња остављање без помоћи, већ неуказивање помоћи. Возач који учествује у саобраћајној незгоди у којој је неко повређен дужан је да остане на лицу места да укаже помоћ ономе кога је повредио и да сачека долазак полиције.

Полиција често не мора да се помучи да пронађе одговорне. Десило се пре неколико година да је један момак изазвао удес, побегао с лица места, а потом се вратио и посматрао полицију како ради увиђај. Иако се надао да полиција неће наћи траг до њега, то се убрзо десило и он је ухваћен. Зато остаје апел грађанима да, када виде незгоду, запамте што више детаља. Полицији је корисно све, од таблице, боје и марке возила, па до описа починиоца.

Правници указују да они који беже после саобраћајне несреће, само себи компликују и отежавају живот”.  Кажу и да убиство у саобраћају није планирано, то јест с умишљајем. Последице за починиоце који побегну са места несреће далеко су веће од оних који сачекају да дође полиција. Без обзира на то да ли је грешка возача или не, ако је возач или други учесник у саобраћају неког повредио, законска и морална обавеза је да тој особи помогне.

Психолози наводе да се ту не ради о психопатолошким случајевима, већ о људима који се најчешће уплаше и код којих превлада „биологија”.

Затворске казне

По члану 296 Кривичног законика, возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

– Када дође до хормоналне реакције која узрокује да ви на субјективном плану доживљавате интензиван страх, опције су на вама, као и на животињама – да побегнете, борите се или се блокирате – указује психолог Драган Жуљевић, и додаје да обично такав страх траје 20 минута до пола сата. – Пошто се ради о огромном страху, људи настоје да се склоне, а касније, када спознају сопствену одговорност и кад прође страх, когнитивни део ума превлада, људи схвате шта су урадили и јаве се полицији.

М. Вујачић

М. Бозокин