U mreži samo sitna riba

Prevencija, odnosno otklanjanje uzroka koji dovode do korupcije, svakako je primarna u suzbijanju tog društvenog zla, ali ne smeju se zapostaviti ni represivne mere. Međutim, mnogi krivičari ističu da krivično pravo postiže veoma skromne rezultate, a da se i ono malo pravnosnažno osuđujućih presuda odnosi na žrtvene jarce, ili na učinioce sitnih dela korupcije. Reklo bi se da u mreži ostaju samo sitne ribe, dok velike i dalje nesputano plivaju u koruptivnim vodama. 

Iako je krivično delo primanja mita među najznačajnim koruptivnim krivičnim delima, kaznena politika sudova za to krivično delo je, i po zvaničnoj statistici i po analizi određenog broja pravnosnažnih presuda, blaga, neujednačena, spora i s nizom manjkavosti. Donosioci zakona bi morali da odustanu od uzaludnih pokušaja da uvode još strožu kaznenu politiku i da imaju realnija očekivanja od kazne i krivičnog prava uopšte. Šta vredi visoko propisana kazna ako je sud ne primenjuje.

Analizom 75 presuda viših sudova i 34 presude osnovnih sudova u Srbiji u dužem periodu, tim eksperata iz organizacije „Pravni skener” je utvrdio da je za krivično delo primanja mita kazna zatvora izrečena u 68 odsto slučajeva, s tim što je zatvorska kazna manja od godine izrečena u 49 odsto slučajeva, a preko tri godine samo u pet odsto.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu mr Sretko Janković je na nedavnom savetovanju krivičara na Zlatiboru izneo podatke koji ukazuju na to da je sudska praksa neujednačena i sporovozna, a da su sudije, u najmanju ruku, davale smešna i neuverljiva obrazloženja pri izricanju poresude. Tako su, između ostalog, uzimali kao olakšavajuću okolnost i to što je okrivljeni, koji je primio mito, ostao bez posla!?

Sudija Janković je analizirao ukupno 27 pravnosnažnih presuda za primanje i davanje mita, koje je Apelacioni sud u Beogradu doneo od 2011. do 2015. godine. Toliko je ukupno bilo konačnih presuda za mito na teritoriji koju pokriva taj sud, a to su teritorije viših sudova u Beogradu, Valjevu, Pančevu i Smederevu. Osuđeno je ukupno 33 okrivljenih (29 muškaraca i četiri žene), od kojih samo dvoje zbog davanja mita, i to su bili jedan vlasnik privatnog preduzeća i jedan strani državljanin koji je mito dao cariniku. Jedan od njih je osuđen uslovno, a drugi je oslobođen kazne. U ostalim slučajevima reč je o službenim licima koja su primila mito, a među njima je najviše policijskih službenika i lekara.

Većina je osuđena na kaznu zatvora, ali je najveći broj tih kazni ublažen ispod zakonom propisanog minimuma od dve godine zatvora. Od 25 osuđenih na te kazne, samo je troje dobilo iznad dve godine, a ostalima je kazna ublažena ispod minimuma. Zakonski maksimum kazne za primanje mita je 12 godina zatvora, a najteža pravnosnažno izrečena kazna je tri i po godine, dakle opet mnogo bliža minimumu nego maksimumu. Najčešće su izricane kazne od godine zatvora, a slede kazne od šest meseci. U nekoliko tih slučajeva sud je odlučio da osuđenik izdržava kaznu u svom stanu. Izrečeno je i više uslovnih osuda.

– U gotovo svim slučajevima, zahtevani ili primljeni poklon je bio novac, uglavnom devizni, a samo u jednom slučaju korist se sastojala u plaćanju aranžmana za letovanje, uključujući i avionske karte – kaže mr Sretko Janković. – Iznosi primljenog novca kreću se od 300 dinara do 19.000 evra, s tim što su najčešći iznosi bili od 100 do 500 evra. Uglavnom se radilo o jednokratnom prijemu novca, a u ređim slučajevima je to bilo produženo krivično delo, s dve do devet radnji izvršenja. Može se zaključiti da je pretežno reč o „sitnoj korupciji”, ali to ne može biti razlog da učinioci „zasluže” takvu blagost sudova kod izricanja kazni.

Kao olakšavajuća okolnost pogrešno je, na primer, isticano „korektno držanje okrivljenog u postupku jer se uredno odazivao pozivima suda” pošto je obaveza okrivljenog da se odaziva pozivima suda. Olakšavajuća okolnost kod primanja mita ne bi smelo biti ni to da je okrivljeni izgubio posao jer je upravo zloupotrebio svoju javnu službu radi postizanja nezakonite lične koristi.

– Prvostepeni sud je u jednom slučaju pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio to što je okrivljeni krivično delo izvršio s umišljajem, što ne može biti olakšavajuća okolnost jer se primanje mita može izvršiti samo s umišljajem, a ne i iz nehata – kaže sudija.

Kaznena politika je i neujednačena jer je isti sud u sličnim slučajevima izrekao veoma različite kazne, a što se može videti iz sledećih primera: u prvom predmetu, okrivljeni je kao službeno lice (lekar) od dva pacijenta tražio 400 i 700 evra da bi navodno kupio materijal potreban za operaciju, te je osuđen na kaznu od deset meseci zatvora (određeno je da kaznu izdržava u stanu), nije bilo otežavajućih okolnosti, a kao olakšavajuće okolnosti sud je cenio porodičnu situaciju okrivljenog, odnosno da je otac jednog deteta, da izdržava porodicu i da je neosuđivan, a sve okolnosti su ocenjene kao naročito olakšavajuće. U drugom predmetu, okrivljeni je kao lekar od pacijenta tražio 350 evra da bi navodno kupio veštački kuk potreban za operaciju, te je osuđen na kaznu od tri godine zatvora, a sud je kao oteževajuću okolnost cenio da je tražio mito kao lekar koji je položio zakletvu da ljude leči na osnovu svih pravila medicinske struke i na osnovu svog znanja, dok su kao olakšavajuće okolnosti cenjene porodična situacija okrivljenog, odnosno da je otac dvoje dece i da je neosuđivan.

Dakle, u ta dva reletivno slična predmeta izrečene su veoma različite kazne, s tim što se u prvom slučaju radilo o produženom krivičnom delu i većem iznosu pribavljene koristi, ali ovde sud okrivljenom nije cenio kao otežavajuću okolnost da je primio mito kao lekar koji je položio zakletvu, dok u drugom slučaju sud okrivljenom nije cenio kao olakšavajuću okolnost da i on izdržava porodicu. Doduše, ta razlika u izrečenim kaznama donekle je ublažena odlukama drugostepenog suda jer je u prvom slučaju usvojena žalba javnog tužioca i okrivljeni je osuđen na godinu zatvora, dok je u drugom predmetu usvojena žalba odbrane i okrivljeni je osuđen na kaznu od dve godine i šest meseci zatvora.

Poražavajuće je i to što krivični postupci za primanje mita veoma dugo traju. U čak 16 predmeta postupak se vodio duže od pet godina, dok je samo u jednom predmetu okončan u roku od godine. U čak tri slučaja prošlo je čak 11 godina od izvršenja krivičnog dela do pravnosnažno izrečene kazne, jedan slučaj je trajao 16 godina, a jedan 17. Sudija Janković se pita da li kazna izrečena posle 11, 16 ili 17 godina može ostvariti svoju svrhu.

V. Savić

Skriven odnos mita i kazne

Iz analiziranih presuda se čak i ne vidi da li je visina pribavljene koristi uticala na visinu izrečene kazne. To se ne vidi ni u predmetu gde je učinilac primio 19.000 evra i više od 70.000 dinara jer se u presudi ne navodi da li je iznos mita uticao na visinu izrečene kazne, ali je očigledno da nije, kaže sudija, jer je okrivljenom ublažena kazna.

– Samo u jednom predmetu sud je pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio „male iznose pribavljene imovinske koristi”. Ni prvostepeni ni drugostepeni sudovi ne ulažu dovoljno napora da obrazlože odluku o kazni, već to rade rutinski i površno. Obrazloženja su šablonska i uopštena – kaže Sretko Janković.