U četvrtak presuda Vojislavu Šešelju

devet tačaka optužnice za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.

Tužioci su zatražili da vođa radikala bude osuđen na 28 godina zatvora, a Šešelj je zahtevao da bude oslobođen.

U završnoj reči, tužilac Matijas Markusen navodio je da je Šešelj „govorom i propagandom mržnje” počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci. Ostala zlodela iz optužnice u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, po rečima tužioca, Šešelj je „podstakao, pomogao i podržao” time što je dobrovoljce SRS-a, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Po optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a među žrtvama bilo i jedno novorođenče.

Optužnica, u tri tačke, Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti, progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje. U šest tačaka, vođa radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata, ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Kako se navodi u optužnici, zločini „šešeljevaca” nad Hrvatima i muslimanima bili su počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije. U tom zločinačkom poduhvatu Šešelj je učestvovao s tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, generalima JNA Veljkom Kadijevićem i Blagojem Adžićem, zvaničnicima SDB-a Srbije Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem Frenkijem, liderima Srba u Hrvatskoj i BiH Milanom Babićem, Milanom Martićem i Radovanom Karadžićem, zatim Željkom Ražnatovićem Arkanom, Radmilom Bogdanovićem i drugima, ističe se u optužnici.

U završnoj reči, tužioci su tvrdili da je Šešelj odgovoran za zločine dobrovoljaca SRS-a, čak i ako nad njima nije imao „operativnu komandu”.

„Šešelj je uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca. On je te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i gde ići i imenovao njihove zapovednike koji su mu redovno podnosili izveštaje”, navodi se u optužnici.

Šešeljev govor u Hrtkovcima, u maju 1992. godine, bio je kriminalan zbog javnog zagovaranja mržnje i nasilja u ratnom kontekstu, koje izlazi iz okvira slobode političkog izražavanja.

„Optuženi je postigao tačno ono što je rekao da će uraditi: proterao je Hrvate iz Hrtkovaca i iz Srbije. On je lično to izazvao, plašeći Hrvate i ohrabrujući srpske izbeglice iz Hr-

vatske da učestvuju u kampanji progona”, tvrdili su tužioci u završnoj reči.

Na mitingu u Hrtkovcima pročitan je spisak uglednih Hrvata koji moraju napustiti selo, a Šešelj je rekao da nelojalnima i „ustašama nema mesta u Hrtkovcima”. „Neka idu u svoju domovinu”, citirali su tužioci Šešeljeve reči. Posle Šešeljevog govora, Hrvati u Hrtkovcima bili su podvrgnuti kampanji uznemiravanja i zastrašivanja, dobijali su pretnje, a u njihova dvorišta su, u nekim slučajevima, bacane bombe.

Znajući da Šešeljeve „pretnje nisu prazne”, budući da su čuli za zločine „šešeljevaca” u Hrvatskoj, hrvatski meštani „odlučili su da nemaju drugog izbora nego da odu”, tvrdili su tužioci.

Po zastupnicima optužbe, „stvaranje Velike Srbije je za optuženog razlog postojanja”, a Šešelj je odgovoran za „patnje hiljada prognanih, ubijenih, mučenih ljudi koje su prouzrokovane njegovim rečima i delima”.

Prikazujući nesrbe kao „genocidne” i „neljude”, koji zaslužuju da budu „proterani svim mogućim sredstvima”, Šešelj je „svojim rečima posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje”, tvrdili su tužioci u završnoj reči.

„Šešeljevci” koje je vođa radikala regrutovao i poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH ubrzo su postali zloglasni zbog zločina koje su počinili. Kao dokaz da su počinioci zločina nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH bili „šešeljevci”, tužioci su predočili da je Šešelj u proleće 1993. godine unapredio zapovednike dobrovoljačkih jedinica koje su prethodno ubijale i progonile Hrvate i muslimane u Vukovaru, Bosanskom Šamcu, Bijeljini, Brčkom i Sarajevu u „četničke vojvode”. Dvojica od tada unapređenih „vojvoda” bili su Milan Lančužanin, zvani Kameni, i Miroslav Vujović, vođe dobrovoljaca SRS-a u Vukovaru koji su u novembru 1991. godine streljali oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi „Ovčara”, naznačili su tužioci.

Tužioci su tvrdili i da su paravojske povezane sa Šešeljom počinile ubistvo 740 muškaraca u Zvorniku, u proleće i leto 1992. godine.

Zastupnici optužbe su Šešelja nazvali „harizmatskom medijskom zvezdom koja je zagovarala nasilno stvaranje Velike Srbije koristeći se rečima kao oružjem”. Citirali su da je sam Šešelj tvrdio da njegove reči „biju Hrvate i muslimane kao haubice”.

Dokazujući vezu između Šešeljevih reči i zločina na farmi „Ovčara”, tužioci su ukazali na to da su neki od počinilaca prethodno bili prisutni kada je lider radikala u Vukovaru rekao da „nijedan ustaša ne sme živ da izađe iz Vukovara”. U optužnici se navodi i da su Šešeljevi dobrovoljci učestvovali u ubistvima tridesetak muslimana u sarajevskom naselju Ilijaš, 88 muškaraca u Drinjači kod Zvornika i 704 muslimana u Tehničkoj školi u Karakaju kod Zvornika.

Nazivajući sve Hrvate „ustašama koji su smrtonosna pretnja Srbima”, lider SRS-a je u Vukovaru, Hrtkovcima i na drugim mestima pružio opravdanje za njihovo proganjanje i „uništenje”, tvrdili su tužioci. Kao ilustraciju, oni su prikazali mapu Velike Srbije koju je objavio isto-

imeni list Šešeljeve partije. Na toj mapi, BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija i veliki deo Hrvatske s granicom Karlo-

bag–Ogulin–Karlovac–Virovitica, ulaze u Veliku Srbiju. Istovremeno, Šešelj je obnovio četničku tradiciju kao sredstvo za ostvarivanje tog cilja, zbog kojeg je ostavio po strani i politička i ideološka neslaganja koja je imao sa saučesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Optuženi je vodio i „žestoku, neprekidnu propagandu” protiv nesrba, „ponižavajući ih” i dehumanizujući u javnim nastupima. Hrvate je nazivao „ustašama”, a bosanske muslimane islamskim ekstremistima, okrivljujući ih za zločine nad Srbima iz Drugog svetskog rata.

Tužioci naglašavaju i da je Šešelj „zagovarao slepu osvetu za zločine iz Drugog svetskog rata”.

U završnoj reči, tužioci su podsetili i na to da je lider radikala zapretio da će „Bosnom poteći reke krvi” ako bude proglašena njena nezavisnost, što se i dogodilo, kao i posle proglašenja nezavisnosti Hrvatske.

– Pre dvadeset godina, optuženi je pozvao na zločine protiv nesrba da bi njegova četnička vizija Velike Srbije mogla biti ostvarena – zaključio je tužilac Markusen u završnoj reči.

S. H. D.

Vučić: Presuda neće imati posledice po Srbiju

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je  da presuda lideru SRS-a Vojislavu Šešelju ima neuporedivo manji pravni i politički značaj od presude Radovanu Karadžiću i da, kao ni bilo koja presuda, ne može imati ozbiljnije posledice po Srbiju.

Vučić je novinarima, uoči današnjeg izricanja presude u Haškom tribunalu, rekao da ne zna njen sadržaj i da veruje da to ne zna ni Šešelj, „nego za televiziju priča napamet”.      

– Odluka ima neuporedivo manji pravni značaj nego presuda Radovanu Karadžiću, naravno, ima isti ljudski značaj kao presuda Karadžiću. Mislim da bilo kakva presuda ne može imati nikakve ozbiljnije posledice po Srbiju – rekao je Vučić.