Trojica uhapšena zbog ubistva u Petrovaradinu

iz Petrovaradina, koji je nekoliko sati kasnije preminuo u svojoj kući od zadobijenih povreda.

Gorana su u njegovoj kući u nedelju ujutru pronašli roditelji koji žive u istom dvorištu. On je oko osam časova još uvek davao znake života, a majka je, primetivši da nešto nije u redu i neke povrede na licu, pozvala Hitnu pomoć, koja se nije odazvala njenom prvom pozivu.

– Mama je pokušala da probudi Gorana, ali je on krkljao i nije bio pri svesti – ispričala nam je Gordana, sestra ubijenog. – Pozvala je Hitnu pomoć, ali su joj rekli da pokuša da ga probudi pa ako ne uspe, da ih zove kasnije, oko podne. Nakon sata njemu je krenula krv na usta i tek tada je došla Hitna pomoć, ali je već bilo kasno.

Po svemu sudeći, do sukoba je došlo ispred prodavnice pića „Špricer” koju je Goran držao nedaleko od svoje kuće, u Ulici Račkog u Petrovaradinu jer je policija detaljno pretražila lokal. Po nezvaničnim informacijama, sukobu je prethodio raniji manji incident u saobraćaju koji je Goran imao s nekim od osumnjičenih. Navodno je po dogovoru Goran trebalo da isplati štetu od nekoliko hiljada dinara i da su u subotu uveče osumnjičeni došli kod njega po novac. Pretpostavlja se da je tom prilikom došlo do svađe, a zatim i do tuče, u kojoj je Goran zadobio povrede od kojih je kasnije preminuo.

Po podacima do kojih je došla policija, Gorana je tokom noći ispred kuće dovezao automobil srebrnosive boje, ali za sada nije poznato da li su ga dovezli napadači ili neko ko ga je pronašao pretučenog.

Ispred Goranove kuće ujutru su pronađeni tragovi krvi i njegov mobilni telefon, a policija je nakon kraće istrage uspela da identifikuje, a zatim i privede osumnjičene. Njima je određeno zadržavanje do 48 sati i u zakonskom roku biće dovedeni na saslušanje sudiji za prethodni postupak uz prijavu koja ih tereti za ubistvo.

Komšije iz tog kraja su Gorana znale kao mirnog momka koji nije pravio probleme i koji je najviše vremena provodio u svojoj prodavnici pića, nekoliko stotina metara od njegove kuće. Nije bio oženjen i dosta vremena je provodio s društvom u prodavnici ili kod kuće.

Ispred kuće je ostao parkiran Goranov automobil „krajsler” koji je policija tokom istrage takođe detaljno pregledala, a na kojem postoje manja oštećenja koja bi mogla ukazati na pomenuti saobraćajni incident koji ga je, po svemu sudeći, na kraju koštao života. 

N. Perković

Pre 20 godina izdao knjigu poezije

Ubijeni Gregurić je još 1996. godine u Novom Sadu izdao zbirku poezije pod nazivom „Pitam se ponekad kako je nositi ime koje niko ne pamti po zlu”.

Međutim, po rečima njegovih poznanika, nakon toga više nije objavljivao svoje pesme, dok se pomenuta zbirka još uvek može pronaći u nekim onlajn knjižarama.