Tragičnije nego lane: Za dva meseca poginulo 85 ljudi, povređeno 2.500

U odnosu na isti period prošle godine, u prva dva ovogodišnja meseca poginulo je 34 lica više, dok je povređen približno isti broj osoba.

Tokom januara ove godine dogodilo se 3.517 saobraćajnih nezgoda, dok je januara prošle godine taj broj iznosio 2.982.

U februaru ove godine bilo je 2.762 saobraćajne nezgode, a u istom mesecu protekle godine 376 manje (2.386).

Ako posmatramo podatke o nastradalima u saobraćajnim nezgodama, u januaru ove godine poginulo je 20 vozača, 11 putnika i 11 pešaka. Od poginulih 20 vozača, 16 su bili vozači putničkih automobila i četiri biciklista, a od 11 poginulih putnika, deset je poginulo u putničkom vozilu, a jedna osoba u autobusu, kažu za „Dnevnik” u Agenciji za bezbednost saobraćaja, i ističu da nijedno dete nije stradalo u prvom mesecu ove godine, kao i prošle.

Međutim, po preliminarnim podacima, poginulo je, nažalost, devetoro mladih uzrasta od 15 do 30 godine, što je šest više nego 2019. godine.

Podaci govore da je svako četvrto lice nastradalo zbog brzine kao uticajnog faktora nastanka saobraćajnih nezgoda (23 odsto nastradalih).

Najveći broj saobraćanih nezgoda u januaru ove godine dogodio se na teritoriji Policijske uprave Beograd, čak 1.415, slede Novi Sad s 263, Niš s 96, Šabac s 88 i Sremska Mitrovica s 82.

I najviše poginulih je bilo na teritoriji PU Beograd – devet, sledi Pančevo s pet, koliko je bilo i na teritoriji PU Kragujevac. Četiri stradala lica bilo je u januaru na teritoriji PU Šabac, a tri u Kruševcu.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola stradalo je sedam odsto lica, što je 210 poginulih i povređenih osoba. Drugim rečima, svako četrnaesto lice nastradalo je zbog alkohola. Put je bio faktor zbog kojeg je nastradalo devet odsto, a propust pešaka tri. U dve saobraćajne nezgode koje su se dogodile u januaru ove godine uzrok je bila vožnja pod uticajem droge ili nedozvoljenih lekova, navode u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Po tim podacima, može se zaključiti da je najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda bila neprilagođena brzina, koja je, inače, ubica broj jedan na putevima svuda u svetu.

Analize MUP-a su pokazale da 58 odsto poginulih vozača i putnika u vozilu nisu koristili sigurnosni pojas.

Saobraćajne nezgode u kojima učestvuju pešaci najčešće se događaju  usled neopreznog stupanja na kolovoz, oni najčešće stradaju ili kad prelaze van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo na semaforu.

Upravo zbog svega navedenog, Saobraćajna policija sprovodi akcije pojačane kontrole. Pre svega prate se prekršaji kao što su prekoračenja brzine kretanja vozila, nepropisno preticanje, upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisno korišćenje telefona tokom vožnje, kao i prekršaji pešaka, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

D. Nikolić