Tema "Dnevnika": U novosadskom Višem sudu manje odluka o zahtevu osuđenika za uslovne otpuste

Godinama se istovremeno u tom periodu odbija bar polovina molbi, saznaje “Dnevnik“ u novosadskoj Palati pravde.

- U Višem sudu je u novembru prošle godine održano prvi put ročište za uslovni otpust preko video-linka, odnosno putem video-konferencijske veze s Kazneno-popravnim zavodom u Sremskoj Mitrovici - rekla je za „Dnevnik” portparol Višeg suda Jelena Ostojin. - Ročištem je predsedavala sudija Biljana Delić u sudnici Višeg suda, koja je tehnički opremljena video-konferencijskom vezom. Pored sudskog veća, u sudnici je bio branilac osuđenog i zamenik višeg javnog tužioca, a s druge strane u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, u tehnički opremljenoj prostoriji za audio i video snimanje, bio je osuđeni s realizatorom tretmana 

Predsednik novosadskog Višeg suda Miroslav Alimpić istakao je da pomenuti Kazneno-popravni zavod već više od dve godine ima praksu da se ročišta za uslovni otpust odražavaju preko video-linka sa sudovima u Sremskoj Mitrovici, a sada i s Višim sudom u Novom Sadu.

- Ovo je posebno značajno s obzirom na to da se najviše osuđenih osoba po presudama novosadskog Višeg suda nalazi na izdražavanju kazne zatvora upravo u toj ustanovi - naveo je predsednik suda Alimpić.

On je ukazao da je osnovni značaj saslušanja putem video-konferencijske veze obezbeđenje komunikacije s osuđenima smanjivanje nepotrebnih troškova njihovog dovođenja u sud, u situaciji kada prisustvo osuđenih nije obavezno. Ročišta preko navedenog video-linka dve ustanove za uslovni otpust bilo je 76, od kojih u ovoj godini čak 65.   

– Uslovni otpust je institut koji je regulisan kako odredbama Krivičnog zakonika u materijalnom smislu, tako i procesno odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Smatram da je taj institut nedovoljno zastupljen u našoj stručnoj praksi i da ga druge evropske države mnogo više primenjuju nego Republika Srbija, ali, naravno, to je individualna stvar. Mislim da uslovni otpust treba da bude zastupljeniji – naveo je za naš list novosadski advokat Goran Karadarević.

Po njegovim rečima, kada sud donese presudu i nekoga osudi na kaznu zatvora, ta mera se izriče u svrhu specijalne i generalne prevencije. To podrazumeva da taj učinilac više ne ponovi krivično delo i da se preventivno utiče na društvo kroz smanjenje kriminaliteta. Na koliku god kaznu zatvora da se učinilac osudi, to više nema nikakve veze s tim kako će on kasnije zbog dobrog vladanja biti uslovno otpušten s izdržavanja kazne.

– Uslovni otpust je individualna stvar učinioca koji, ukoliko se na izdržavanju kazne tako popravi da se može očekivati da na slobodi neće vršiti krivična dela, on taj uslovni otpust treba i da dobije – ističe Karadarević. 

Po odredbama Krivičnog zakonika, osuđeni će biti uslovno otpušten s izdržavanja kazne ukoliko je izdržao dve trećine kazne zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro vladati. 

Procedura za dobijanje uslovnog otpusta je takva da molbu podnosi osuđeni lično ili preko branioca onom sudu koji je sudio za krivično delo za koji se osuđeni izdržava kaznu. Konkretnije, o uslovnom otpustu odlučuje vanpretresno veće, koje će prethodno pribaviti izveštaj o vladanju osuđenog od ustanove u kojoj je, kao i stav javnog tužioca povodom podnete molbe. 

Karadarević pojašnjava da u praksi odluka o uslovnom otpustu zavisi najviše od mišljenja ustanove. Ukoliko ustanova da pozitivno mišljenje za osuđenog, u smislu njegovog vladanja (da nije činio disciplinske prestupe, eventualno radno angažovanje i tako dalje), postoji velika šansa da njegova molba bude usvojena. U praksi se dešava da osuđenim licima molba bude odbijena i pored pozitivnog mišljenja ustanove, gde se kao eventualni razlozi u obrazloženjima odluka suda navode da je on ranije osuđivan i drugo. 

Po njegovom shvatanju, odluka o uslovnom otpustu trebalo bi da zavisi isključivo od izveštaja ustanove, jer se u tom izveštaju navodi kakvo je bilo vladanje osuđenog, kao i mišljenje da li mu preostalu kaznu treba usloviti. 

Naš sagovornik ističe da pravo na uslovni otpust imaju i lica u takozvanom kućnom zatvoru. To se isključivo odnosi na situaciju kada je nekome izrečena kazna zatvora koja se izvršava tako što osuđeni neće napuštati prostorije u kojima stanuje. 

Danas u mnogim evropskim zemljama procenat uslovnog otpusta osuđenika je od 50 do 70 odsto, dok je u Srbiji oko 15 procenata. 

M. Vujačić