Tema „Dnevnika”: Trafiking sve veći problem

Podsetimo, M. R. (36), M. I. (39), R. M. (34), V. V. (57) i I. J. (40), uhapšeni su krajem oktobra prošle godine, nakon višemesečne istrage, zbog sumnje da su kao kriminalna grupa trgovali ljudima na teritoriji Republike Srbije i Kraljevine Belgije.

Kao što smo pisali, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji s policijskim službenicima Policijske uprave Novi Sad i u koordinaciji s Tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, uhapsili su pet osoba, koje se terete da su, kao članovi kriminalne grupe čiji je, kako se sumnja, organizator M. R., od februara do druge polovine oktobra prošle godine, trojicu srpskih državljana, dovođenjem u zabludu da će na teritoriji Belgije raditi dobro plaćen posao molera, odveli u ovu zemlju gde su ih primoravali da kradu.

Sumnja se da su oštećene prisiljavali da svakodnevno kradu nekoliko tona bakra i drugog metala iz fabrika u gradu Šarloa, koje su zatim prodavali na otpadima. Na taj način, kako se sumnja, članovi kriminalne grupe dnevno su, protivpravno, pribavljali novčane iznose od 1.000 do 1.500 evra, koje su koristili za kupovinu nekretnina, automobila i za ostale lične potrebe.

Pandemija korona virusa stvorila je okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti. Borba protiv trgovine ljudima otežana je pandemijom koronavirusa, pa zbog toga moraju da se ulože dodatni napori, kako bi se žrtve prepoznale i kako bi im se ponudilo što bolje sistemsko rešenje i zaštita.

Pretresom stanova u kojima borave osumnjičeni policija je pronašla oko 5.000 evra, dva pištolja s municijom, veću količinu zlatnog nakita i više mobilnih telefona.

Trgovina ljudima u svetu predstavlja veliki problem gde godišnje  čak 2,45 miliona ljudi postanu žrtve. Reč je o kriminalnoj pojavi koja pogađa savremeno društvo i predstavlja kršenje ljudskih prava zagarantovanih međunarodnim pravom i nacionalnim zakonodavstvom. Zato je borba kompleksna i zahteva koordinaciju svih relevantnih organa i institucija, lokalne zajednice, nevladinog sektora, uz obaveznu međunarodnu saradnju.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je do oktobra prošle godine identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, što je veći broj nego za celu prethodnu godinu. Od tog broja 23 su deca, 15 devojčica i osam dečaka, koje su žrtve seksualne eksploatacije, prinudnih brakova, prinudnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela.

“Astrin” tim za podršku žrtvama identifikovao je tokom prošle godine 24 žrtve radne eksploatacije, od čega 23 muškarca (19 strani državljani) i jedna žena. Većinu žrtava prinudnog rada čine muškarci, po statistikama oko 80 odsto, i oni su najčešće eksploatisani na građevini ili u poljoprivredi.

Stručnjaci ukazuju na sivu brojku, odnosno pretpostavku da je broj žrtava trgovine ljudima na prostorima Balkana i Srbije i do 10 puta veći. Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su siromaštvo, nezaposlenost, loše socijalne, političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom i sigurnošću. U poslednje vreme sve je teže prepoznati rizične poslovne ponude jer su sve realnije i suptilnije upakovane, tako da se ne može lako  proceniti da li je u pitanju prevara ili potencijalna eksploatacija.

Trgovci ljudima svoje žrtve vrbuju poslovnim ponudama preko  interneta i društvenih mreža. Osim poslovnih ponuda, prisutni su i drugi načini vrbovanja, kao što je lažno zaljubljivanje, ponuda za školovanje u zemlji ili inostranstvu. Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava, pa samim tim i njihove ponude idu u cilju zadovoljavanja tih potreba.

D. Nikolić