Тема „Дневника”: Трафикинг све већи проблем

Подсетимо, М. Р. (36), М. И. (39), Р. М. (34), В. В. (57) и И. Ј. (40), ухапшени су крајем октобра прошле године, након вишемесечне истраге, због сумње да су као криминална група трговали људима на територији Републике Србије и Краљевине Белгије.

Као што смо писали, припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за борбу против организованог криминала, у сарадњи с полицијским службеницима Полицијске управе Нови Сад и у координацији с Тужилаштвом за организовани криминал и Вишим јавним тужилаштвом у Новом Саду, ухапсили су пет особа, које се терете да су, као чланови криминалне групе чији је, како се сумња, организатор М. Р., од фебруара до друге половине октобра прошле године, тројицу српских држављана, довођењем у заблуду да ће на територији Белгије радити добро плаћен посао молера, одвели у ову земљу где су их приморавали да краду.

Сумња се да су оштећене присиљавали да свакодневно краду неколико тона бакра и другог метала из фабрика у граду Шарлоа, које су затим продавали на отпадима. На тај начин, како се сумња, чланови криминалне групе дневно су, противправно, прибављали новчане износе од 1.000 до 1.500 евра, које су користили за куповину некретнина, аутомобила и за остале личне потребе.

Пандемија корона вируса створила је околности у којима се трговина људима развија брже него раније, а најугроженије групе су сезонски радници и мигранти. Борба против трговине људима отежана је пандемијом коронавируса, па због тога морају да се уложе додатни напори, како би се жртве препознале и како би им се понудило што боље системско решење и заштита.

Претресом станова у којима бораве осумњичени полиција је пронашла око 5.000 евра, два пиштоља с муницијом, већу количину златног накита и више мобилних телефона.

Трговина људима у свету представља велики проблем где годишње  чак 2,45 милиона људи постану жртве. Реч је о криминалној појави која погађа савремено друштво и представља кршење људских права загарантованих међународним правом и националним законодавством. Зато је борба комплексна и захтева координацију свих релевантних органа и институција, локалне заједнице, невладиног сектора, уз обавезну међународну сарадњу.

Према последњим подацима, у Србији је до октобра прошле године идентификовано 48 жртава трговине људима, што је већи број него за целу prеthodnu годину. Од тог броја 23 су деца, 15 девојчица и осам дечака, које су жртве сексуалне експлоатације, принудних бракова, принудног просјачења и принуде на вршење кривичних дела.

“Астрин” тим за подршку жртвама идентификовао је током прошле године 24 жртве радне експлоатације, од чега 23 мушкарца (19 страни држављани) и једна жена. Већину жртава принудног рада чине мушкарци, по статистикама око 80 одсто, и они су најчешће експлоатисани на грађевини или у пољопривреди.

Стручњаци указују на сиву бројку, односно претпоставку да је број жртава трговине људима на просторима Балкана и Србије и до 10 пута већи. Најчешћи фактори који доводе до трговине људима су сиромаштво, незапосленост, лоше социјалне, политичке прилике у земљи, али и сан о бољем животу, потрага за послом, зарадом и сигурношћу. У последње време све је теже препознати ризичне пословне понуде јер су све реалније и суптилније упаковане, тако да се не може лако  проценити да ли је у питању превара или потенцијална експлоатација.

Трговци људима своје жртве врбују пословним понудама преко  интернета и друштвених мрежа. Осим пословних понуда, присутни су и други начини врбовања, као што је лажно заљубљивање, понуда за школовање у земљи или иностранству. Трговци људима веома добро знају које су потребе њихових потенцијалних жртава, па самим тим и њихове понуде иду у циљу задовољавања тих потреба.

Д. Николић