TEMA “DNEVNIKA”: Sudovanja u nedogled, država gubi milione evra

Berčekova odbrana ukazuje da je sporan nalaz krvne grupe na njegovim rukavicama, pa je zatražemno ponavljanje postupka. Tome se pridružila i odbrana Milorada Ulemeka Legije.

Posle ovoga, u Specijalnom sudu, posle skoro 18 godina biće novo suđenje bivšim pripadnicima raspormirane JSO, “crvene beretke.

Ponavljanje procesa još jedan je u nizu dokaza da suđenja u Srbiji traju predugo. Unazad dvadesetak godina postalo je pravilo da za javnost najintrigantnija suđenja ne dobijaju pravosudni epilog. Prema nezvaničnim podacima, čak oko 140.000 predmeta starijih od 10 godina i dalje čeka da dođe na red u osnovnim, višim, apelacionim, privrednim i upravnim sudovima i u Vrhovnom kasacionom sudu, pokazala je  statistika VKS.

A statistika takođe pokazuje i da su sudije u poslednje tri i po godine rešile oko dva miliona starih predmeta. Najveći broj rešen je pretprošle godine, kada su javni izvršitelji preuzeli veliki broj izvršenja koja su decenijama stajala u fiokama. Ljudi koje je trebalo uvesti u posed njive ili komunalna preduzeća koja dugo nisu mogla da naplate dug imali su u rukama pravosnažne izvršne presude s kojima nisu mogli ništa. Izvršenja su tekla sporo i "pumpala" neažurnost srpskog pravosuđa. Deo tih muka rešen je izmenama Zakona o izvršnom postupku, ali mnogo predmeta i dalje čeka.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević smatra da je nedopustivo da postoji ijedan predmet stariji od 10 godina u sudu, a prošlogodišnji devetomesečni izveštaj o radu pokazuje da ih u prvostepenoj materiji osnovnih i viših sudova ima u krivičnoj materiji 530, u parničnoj 1.210, u P1 (radnim sporovima) 265 i u P2 (porodičnim sporovima) tri.

Jedan od dokaza za neefikasnost pravosuđa svakako je podatak da je beogradskom Višem sudu bilo potrebno čak 15 godina, otkako je započet proces, da donese tek prvostepenu presudu - i to oslobađajuću, Živki Cici Knežević, Branislavu Ivkoviću i Mihalju Kertesu. Živkovićeva, nekadašnji sekretar u Vladi Srbije, i Ivković, bivši predsednik stambene komisije, teretili su se da su 1998. godine zloupotrebili položaj i nezakonito dodelili kuću bivšem direktoru Carine Mihalju Kertesu. U toj priči je i supruga nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, protiv koje se, kao i protiv Živkovićeve, vodi poseban postupak za nezakonitu dodelu stana dadilji njenog unuka.

Suđenje za smrt trogodišnje Anje Grahovac, koja je zbog nesavesnog lečenja preminula u junu 2007. posle operacije katarakte na klinici "Perfekta", trajalo je deceniju. Prvostepenom presudom izrečenom krajem novembra prošle godine, dakle deset godina posle smrti devojčice, na tri godine zatvora sud je osudio anesteziologa Stanoja Glišića (72). Istom presudom, zbog nedostatka dokaza, krivice su oslobođeni Dejan Milutinović, suvlasnik klinike, Božidar Ilić, oftalmolog, i Milan Vasiljević, serviser aparata za anesteziju.

Takođe se još čeka i na sudsku odluku o svojevremenoj tzv. pobuni “crvenih beretki”. Iako im se na teret stavlja da su još 2001. organizovali pobunu, Milorad Ulemek Legija i još sedmorica njegovih saboraca iz Jedinice za specijalne operacije do danas nisu ni osuđeni ni oslobođeni krivice. Legija i ostali dospeli su 2012. na optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, posle okončanog suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Svi optuženi negirali su krivicu, tvrdeći da je reč o protestu a ne pobuni JSO, a kada se prošle godine očekivao epilog ovog decenijskog procesa, promenjen je predsednik sudskog veća i postupak je počeo iznova.

Ono što u poslednje vreme privlači pažnju javnosti je odlagađe ročišta na suđenju Darjku Šariću i njegovoj ekipi, koji su optuženi za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu i pranje 22 miliona evra. Taj proces je ušao u osmu godinu. Nakon što je Apelacioni sud 2016. godine poništio presudu kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora, suđenje je počelo ispočetka, ali je ubrzo usledio još jedan u nizu prekida. Ročišta su do sada odlagana preko 20 puta, a razlozi su različiti – od nedolaska advokata i članova sudskog veća, do zahteva za izuzećem tužilaca i sudija. Iako su suđenja Šarićevom klanu pravosnažno okončana u Italiji i Urugvaju, gde je ova grupa pored ostalog delovala, u Srbiji jedan od najbitnijih procesa u zemlji - tapka u mestu.

Paprena cena sporosti

Sporost sudova dosta košta i državu, odnosno njene građane, poreske obveznike. Tako su, na primer, sudovi u Srbiji platili su u toku 2015. godine ukupno 237 miliona dinara na ime nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i domaćih sudova zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Po zvaničnim podacima, 109.468.795 dinara je Visoki savet sudstva u toku 2015. godine transferisao sudovima za nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava, a 127.414.662 dinara po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Za sporost sudova stručnjaci kao glavni problem vide u pretkrivičnom postupku i kvalitetu dokaza koje prikupi policija.  Tamo gde je kvalitet dokaza toliko dobro i kvalitetno skupljen i u zakonitom postupku skupljen, odbrana može da razgovara o visini kazne. A tamo gde to sve liči a nije, gde je to na sumnjivim osnovama onda vi tu imate katastrofalan problem, ukazuju pravi eskperti.

Takođe se ukazuje i da su sudovi prenatrpani, ali ni tužilaštva nemaju dovoljno kapaciteta. Zato, po stavu pravnika, treba uvek na procesnoj disciplini, svih aktera, ne samo branioca. Kad je u pitanju odugovlačenje, rezultat koji bi mogao branilac da ishoduje jeste zastarelost za vođenje postupka i po tom osnovu oslobađanje, ali kvalitetni dokazi proces mogu brzo okončati. 

M. Bozokin