Tema “Dnevnika”: Starci sve češće među okrivljenima za ubistvo

Ti postupci se ponekad odnose i na zločine u pravom smislu te reči ili na krajnje neuobičajene, šokantne prestupe, a karakteristično je da su u većini tih slučajeva žrtve žene.

Kao i kod postupaka zbog ubistava i dela s elementima nasilja, bez obzira na godište optuženog, on se mahom ne seća događaja u bitnim momentima ili uopšte, pa su sudski veštaci, psiholozi i psihijatri pred izazazovom da ocene u kakvom stanju su bili okrivljeni pri izvršenju dela, koje im se stavlja na teret.

Kako smo pisali, devedesetogodišnjak iz Mošorina koji je okrivljen za prošlogodišnje ubistvo Safeta Fejza u svojoj kući, početkom ovog meseca nije izneo odbranu pred većem novosadskog Višeg suda jer je s njim komunikacija bila veoma otežana odmah pri otvaranju zasedanja. On se brani sa slobode. 

Glavni pretres je odložen na neodređeno vreme, a sledeći će biti zakazan nakon što pristignu nalazi i mišljenja  lekara psihijatrijske struke, psihologa i stručnjaka za sudsku medicinu.

Okrivljeni se na saslušanjima u policiji i Višem javnom tužilaštvu branio ćutanjem, moguće i zbog otežane komunikacije, a njemu se, uz ubistvo, pripisuje i držanje oružja. Kada mu je rođak pomagao da ustane sa stolice ispred katedre sudije, on je veoma glasno jauknuo i dao do znanja da se veoma loše oseća. 

Zamenik VJT-a u toj situaciji izjavio je da, s obzirom na to kakvo je ponašanje optuženog na glavnom pretresu, nema ništa protiv toga da se o njegovom psihofizičkom stanju izjasne sudski veštaci.

Branilac okrivljenog bio je saglasan s predlogom za veštačenja, uz opasku da ni on nikada nije uspeo da ostvari komunikaciju s okrivljenim o samom krivičnom delu. Posle toga izjavu je pred sudskim većem dao i bliski rođak okrivljenog, koji se u tom postupku pojavljuje i kao svedok, ali je i doveo okrivljenog na suđenje i objasnio da je s njim veoma teško ostavriti komunikaciju, imajući u vidu da ne želi da koristi slušni aparat, iako može da izgovara reči. On je dodao da ga je optuženi, kad ga je dovodio u Sud, pitao: „Šta ću ja tamo”.

Takođe, nesvakidašnjom presudom, retkom u sudskoj praksi, pre dve sedmice je u novosadskom Višem sudu  Đ. Š. (67), koji je optužen da je ubo nožem kućnu pomoćnicu T. T. (47), oslobođen optužbe za pokušaj ubistva.

Nalazi veštaka su znatno uticali na odluku sudskog veća. Zaprećena minimalna kazna za to delo je pet godina zatvora, koja se ponekad ublaži na tri godine.

Inače, vremešni okrivljeni je veoma slabo pokretan, kreće se uz pomoć štapa, a konačna pravosnažna odluka suda će se, po svoj prilici, saznati tek nakon žalbe Višeg javnog tužilaštva.

Sledeći relativno svež primer za pojavu o kojoj pišemo je da je obdukcija utvrdila da je smrt S. K. (71), čije je beživotno telo zatečeno za vikend početkom prošlog meseca na Klisi, u Novom Sadu kod Najlon pijace, nastupila usled srčanog udara. Pretpostavlja se da ga je posle svađe udario prvi komšija (67), usled čega je ovaj pao i zadobio povrede glave. Komšija, koji je pozvao policiju, u prvi mah je bio osumnjičen za ubistvo i određen mu je policijski pritvor do 48 sati.

Po rečima sagovornika „Dnevnika”, dvojica aktera tog događaja su znali da budu namćorasti, ali su važili za poštene ljude, nimalo agresivne, a nisu bili skloni alkoholu.

Po nezvaničnim saznanjima našeg lista, osuđenici i pritvorenici u poznim godinama se većinom brane sa slobode, a među njima ima onih koji su počinili krivično delo kad su imali više od 65 godina pa i oko 90. Oni nemaju privilegovan status u zatvorima, ali se o njima vodi prilično računa, uz empatiju zatvorenika i zaposlenih, sem ako se ne radi o pedofilu.

Postoje čak i kazneno-popravni zavodi koji imaju i odeljenje gerijatrije. Nemaju etikete izdajica i „podvalnika”. Njih sede vlasi obavezuju da drže jezik za zubima i pri ulasku u ćeliju nisu preterano interesantni pa i ne moraju da predaju podatke o sebi – zašto su iza brave i jesu li priznali delo.

Takođe, niko ih ne tera da rade za druge, na primer, pranje čučavca i čišćenje sobe ili da peru tuđe stvari.

Pritvor je određen i Novosađaninu (72) koji se tereti da je u septembru u novosadskoj Palati pravde naneo teške telesne povrede advokatici dr Enike Veg, koja zastupa suprotnu stranu u postupku, udarivši je u glavu. Tužilašto je taj incident kvalifikovalo kao ometanje pravde.

Upotreba mera prinude prema starijim počiniocima ne postoji, iako često umeju da budu „daveži”, naročito u tome da nisu krivi. Na primer, nije čudno da čovek koji je ubio svoju životnu saputnici ne shvata zašto robija iako je „babu” bezbroj puta pretukao, a ona je poslednjom prilikom i preminula. Mnogi važe za osobe koje nisu agresivne, niti ih ima u krivičnim evidencijama, pa su i prilično obrazovani. Ali, ispostavilo se da im je u određenom trenutku nešto „puklo” pa su nasrnuli na sebi poznatu ili blisku osobu.

Mnogi zatvorenici osuđeni na dugogodišnju robiju često posle trećeg meseca prestanu da broje dane, a stari ljudi, neretko bez svojih najbližih, ulaze i u depresivno stanje, te o njima brigu preuzima zdravstvena služba, odnosno psihijatrijska struka, koja je u većini slučajeva bila i presudna u postupcima pri donošenju presuda.

M. Vujačić