Tema „Dnevnika”: Postavljanje bombe pod automobil jedan od načina mafijaških obračuna

Ovaj tridesetogodišnjak je stari znanac policije. Stojanović je imao ozbiljan kriminalni dosije i više puta je privođen, hapšen i osuđivan zbog različitih teških krivičnih dela.

Dovođen je u vezu s ubistvom advokata Miše Ognjanovića. Prema nekim navodima, on se tokom istrage pojavio kao glavni osumnjičeni za likvidaciju Ognjanovića i već je jednom bio na meti atentatora ali je preživeo i pobegao iz Srbije, najverovatnije u Španiju.

U dosijeu Stojanović stoji i da je hapšen u februaru 2015, zbog sumnje da je u pucnjavi 21. januara iste godine ranio Zorana LJ. (54), pripadnika BIA. Kod njega je tada nađen i pištolj. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe, čiji su pripadnici iz kola u pokretu pucali jedni na druge.

Prve analize podmetnutog eksploziva ukazuju da je u likvidaciji Strahinje Stojanovića najverovatnije korišćen plastični P500, poznatiji kao C-4. Na to ukazuju i ostaci yipa, jer se poslednjih godina u mafijaškim razračunavanjima na ulicama Beograda koristio ovaj eksploziv ili trotil.

- Da je postavljen jači eksploziv, razaranje samog vozila bi bilo daleko veće, a saputnici sigurno ne bi preživeli - navodi izvor iz istrage. - U ovom slučaju „paklena naprava” je postavljena direktno ispod sedišta vozača, a aktivirana je daljinski.

Na sličan način „u vazduh” je dignut i Siniša Milić Boske, glavni operativac klana Luke Bojovića i Filipa Koraća. On je ubijen u junu 2018. na semaforu na Autokomandi, u Beogradu. Tada je korišćen C-4, a aktiviran je pozivom sa mobilnog telefona.

Bomba ispod sedišta vozača i relativno kontrolisana eksplozija, koja ne ubija prolaznike već samo metu, postala je popularan vid likvidacije u mafijaškim krugovima. Izvršioci na taj način izbegavaju da “prljaju ruke”, jer žrtvu likvidiraju s bezbedne udaljenosti.

Većina podmetanja eksplozija pod automobile u Srbiji, poznato je, delo je minera koji su svoj „zanat” izučili u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Svaki vojnik koji je tokom obuke imao prilike da vidi kompletiranje sporogorećeg štapina, vrlo lako može da od tog upaljača i parčeta eksploziva sačini napravu koja može da ubije, rani žrtvu ili napravi materijalnu štetu.

Po ranijim informacijama iz MUP-a, u Srbiji živi oko 10.000 stručnjaka za eksploziv, od kojih su 2.000-3.000 bivši policajci, ili pripadnici vojnih i paravojnih formacija. To, naravno, nije nepoznato ovdašnjim mafijaškim krugovima koji sve češće traže bombaške usluge.

Za prvi uspešan napad podmetanjem eksploziva u automobil uzima se ubistvo Rade Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom yipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem uzetim s dečjeg automobila-igračke dok se Međed uključivao u promet u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Počinioci nikad nisu otkriveni.

Međuti, samo miniranje nečijih kola je visokorizičan posao. U jesen 2002, dok je postavljao bombu ispod „audija A6” u centru Beograda, u nenadanoj eksploziji, poginuo je Ivan Kontić iz Budve. Na sličan način, u glavnom gradu, stradao je u oktobru 2009. i Strahinja Rašeta, podmećući eksploziv pod yip svog ortaka...

Stručnjaci smatraju da se pod automobile najčešće postavlja plastični eksploziv C4. On je jedan od najjčih eksplozivau svetu. Samo četiri zemlje na planeti proizvodile su plastični eksploziv, ali je C4, koji se proizvodio u vojnoj fabrici u Beranima sve do 1991. godine i početka građanskog rata, bio među najboljima. Mada se od tada ne proizvodi, ima u vojnim magacinima i na crnom tržištu.

Beranski plastični eksploziv je elastičan, lepljiv, može se obaviti oko tela, staviti u cipelu, kapu, torbu a da ga niko ne primeti i ne registruje. Ima veliku razornu moć, predočavaju stručnjaci.

Ipak, ovaj oblik sačekuše nije tako često korišćen. Mada je usled ratova u bivšoj Jugoslaviji na raspolaganju bilo trotila i vitezita, ali i plastičnih eksploziva poput semteksa (u žargonu „čeh”), PEP-a 500, te nekih starijih poput M5-A1, P-20, P-64 i NP-65. U kriminalnim krugovima „pentrit” se koristi za napade na blindirane automobile, a samo 250 grama je potrebno da se takvo vozilo razori.

- Postavljanje bombi ispod automobila je način obračunavanja crnogorske i albanske mafije, pa je izvesno da krivce treba tražiti prvo u tim krugovima. Bosanski i srpski kriminalci najčešće koriste vatreno oružije za likvidaciju i to iz automobila u pokretu. Naravno, uvek ima izuzetaka - ocenjuju kriminolozi.

Poslednjih godina relativno su se proredila ubistva u organizovanom kriminalu, pa i ona vezana za automobile. Razloga je više, a među njima nije zanemarljiv ni bolji rad policije i pravosudnih organa. Međutim, to nipošto ne znači da će sačekuše potpuno nestati. Kao što se organizovani kriminal u suštini ne može potpuno iskoreniti, tako će i obračuni unutar raznih klanova ostati njegov sastavni deo. U tom kontekstu korištenje automobila i dalje će sobom nositi ogroman rizik. Na ovaj ili onaj način, po ovom ili onom metodu.

M. Bozokin